Evo gde odlazi najveći deo para EU
Najveća stavka u državnim rashodima Evropske unije je socijalna zaštita, koja je u 2014. godini činila gotovo petinu odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Unije.
Na izdatke za socijalnu zaštitu je otpalo 19,5 odsto BDP-a EU, dok su kod nekih država, poput Finske, Francuske, Danske, Austrije, Italije, Švedske, Grčke i Slovačke, troškovi na ime socijalne zaštite činili čak 20 odsto BDP-a, prema podacima evropske službe za statistiku Evrostata.
Naredna najvažnija stavka u potrošnji članica EU je zdravstvo (7,2 odsto BDP-a), zatim opšte javne usluge, kao što su spoljni poslovi i transakcije javnog duga (6,7), obrazovanje (4,9), ekonomski poslovi (4,2), javni red i bezbednost (1,8), odbrana (1,3), rekreacija, kultura i religija (1,0) i zaštita životne sredine (0,8 odsto BDP-a).
Pročitajte još:
* Amerika kriva za izbegličku krizu
Najnoviji podaci, međutim, maskiraju značajne razlike između članica u pogledu udela BDP-a u svakoj funkciji generalne državne potrošnje.
Udeo izdataka na socijalnu zaštitu starih lica u ukupnoj potrošnji bio je najveći u Grčkoj, a najmanji u Irskoj.
Troškovi vlada na obrazovanje i zdravstvo varirali su od članice do članice, u čemu su po izdvajanjima za zdravstvo prednjačile Danska (sa udelom od 8,0 odsto u BDP), Finska (8,3 odsto BDP), Francuska (8,2 odsto BDP), Belgija i Holandija (8,1 odsto BDP).
