Vozači iz Srbije gorivo sve češće kupuju u Crnoj Gori
Velike razlike u cenama goriva, naterale su vozače iz Srbije da gorivo sve češće sipaju na crnogorskim pumpama. Prema poslednjem obračunu Ministarstva ekonomije, cena evrodizela je u Crnoj Gori dostigla istorijski minimum od 0,82 evra, a u Srbiji litar ovog goriva košta 1,04 evra.
Zato oni građani Srbije, koji žive blizu granice sa Crnom Gorom, sve češće odlaze pogranične gradove, kako bi napunili svoje rezervoare. A da vozači iz Srbije dolaze u Crnu Goru zbog jeftinijeg goriva, poznato je i Udruženju naftnih kompanija Srbije (UNKS).
Nema šverca
Iako razlika u ceni goriva često dovodi i do šverca, Mićović je istakao da ovakve aktivnosti do sada nisu zabeležene.
- Građani pograničnih mesta oduvek koriste mogućnost da se snabdevaju raznim proizvodima, pa i gorivom ukoliko je jeftinije u susednoj zemlji i to nije ništa neobično ni za naš region, ni za čitavu Evropu. Međutim ukoliko je razlika u ceni velika, za razliku od Evrope, u ovim našim krajevima pokreće se šverc - kazao je "Vikend novinama" generalni sekretar UNKS-a Tomislav Mićović.
Prema rečima Mićovića, dizel u Srbiji je znatno skuplji nego u državama regiona iz nekoliko razloga.
- Ako pretpostavimo da su u svim zemljama u startu jednake nabavne cene derivata nafte, u startu zbog različitih zahteva i naknada različiti su troškovi poslovanja u svakoj zemlji i tu se pojavljuje prva razlika. Zatim, direktna državna zahvatanja koja idu u budžet kao što su akciza, naknada za obavezne rezerve i PDV su u Srbiji daleko veća nego zemalja u regionu. Recimo, takse na 1.000 litara dizela su oko 407,5 evra, u Crnoj Gori 488,91 a u Srbiji 636,93 evra - objasnio je Mićović.
Kompanijska cena, kako tvrdi Mićović, koja se dobija kada se iz maloprodajne cene isključe sve takse je u Srbiji 419,82 evra/1000l dok je u BiH 461,69.
- Dakle, veće su nego u Srbiji, ali krajnju cenu formiraju državna zahvatanja zbog čega Srbija, kada je dizel u pitanju, prednjači u regionu. U prosečnoj maloprodajnoj ceni evrodizela u Srbiji 60,3 odsto je državno zahvatanje, u Crnoj Gori je to 56,2, dok je u BiH svega 46,9 odsto - zaključio je Mićović.
