Oko pola miliona Srba živi u potpunom siromaštvu
U Srbiji 628.000 ljudi živi u apsolutnom siromaštvu, što znači da skoro 10 odsto stanovnika naše zemlje protekle godine nije moglo da se hrani kako propisuju standardi,pokazuje istraživanje Evropske mreže protiv siromaštva.
Kuvani obrok, sveže namirnice i zdrava ishrana nisu dostupni svima. Rasipanje i bacanje prevelikih količina hrane svetski je trend u kojem Srbija ne zaostaje, pa je pitanje kada ćemo dobiti zakon o viškovima hrane.
Kragujevac je prvi grad u Srbiji u kojem već godinu dana funkcioniše projekat o viškovima hrane. Studentski centar dva puta nedeljno, sve što se ne pojede, umesto da baci ili uništi, posle kontrole Zavoda za zaštitu zdravlja, podeli.
“Bitno je reći da to nisu korisnici koji koriste usluge narodne kuhinje, već su to korisnici koje Centar za socijalni rad svojom metodologijom delegira i bitno je da onoga dana kada je podela obroka poziva se određeni broj ljudi. Takođe je važno da eventulani viškovi koji se jave pri distribuciji ovih prvobitnih viškova bivaju putem volontera Crvenog krsta podeljeni slabo pokretnim i nepokretnim osobama u našem gradu”, kaže Mlađan Dimitrijević direktor Studentskog centra u Kragujevcu.
Srbija godišnje baci 250.000 tona hrane
U Evropi se godišnje baca 22 miliona tona hrane. U Srbiji se po nezvaničnim podacima godišnje baci ili uništi 250.000 tona, što je previše u odnosu na boj siromašnih.
Već devet godina "Banka hrane" animira kompanije, proizvođače i donatore. Pomogla je 85.000 ljudi. "Banka hrane" upravo je dobila 4 tone osnovnih životnih namirnica od zaposlenih u jednoj banci. Skladište je puno, ali nije tako svaki dan.
“Mi pomažemo i deci i mladima sa smetnjama u razvoju, romima, starima, zatim pomažemo nezaposlenima, pomažemo socijalno ugroženim porodicama, izbeglim i raslejenim licima, tako da mi se trudimo da pokrijemo sve ugrožene kategorije stanovništva zato što ne postoji određeni organ u našoj zemlji koji će direktno pomoći svim tim kategorijama odjednom”, kaže Milana Blažić iz Banke hrane.
“Želimo da kada je u pitanju nacionalni nivo da to uvedemo u zakonsku regulativu, da to institucionalizujemo, da definišemo koje su to ugrožene grupe, kome je hrana potrebna na kom nivou i koje su to količine, jer nam se dešava i danas da centri za socijalni rad i oni koji se bave narodnim kuhinjama da i danas bacamo ti hranu”, kaže Vladimir Marinković član Radne grupe za izradu zakona o viškovima hrane
Radna grupa uveliko radi na analizama. “Ono što je ključno je da se dogovorimo da ministarstvom finansija, da napravimo model sa minsitarstvom i poreskom upravom da se ti koji doniraju hranu oslobode od PDV-a, da se dogovrimo sa Ministartsvom zdravlja i poljoprivrede kada je u pitanju stroga kontrola bezbednosti te hrane i ministartsva za socijlani rad da definišenmo jasno kategorije kojima će ta hrana biti distribuirana”.
Zakon o viškovima hrane trebalo bi da uđe u skupštinsku proceduru do jeseni naredne godine.
