Hrana trune pred gladnim ustima
U Srbiji više od 26 odsto stanovništva živi u riziku od siromaštva, a prema nezvaničnim podacima, godišnje se baci čak 250.000 tona hrane.
To je velika količina ako se zna da je u riziku od siromaštva trećina dece u matici, a tek polovina dvogodišnjaka iz siromašnih porodica ima dva mlečna obroka dnevno. Takođe, više od pola miliona žitelja naše zemlje živi u apsolutnom siromaštvu i često je gladno.
U Srbiji već 11 godina postoji Banka hrane koja zajedno sa društveno odgovornim kompanijama različitim projektima pomaže socijalno ugrožene sugrađane. Cilj im je da na svaki mogući način pomognu najsiromašnijim ljudima.
- Neophodno je da se svi uključe i da zajedno radimo na tome da se iskoreni glad i da se smanji broj siromašnih - kaže za "Vesti" Kemal Gudžević, koordinator u Banci hrane.
Najgore u Africi
U dve trećine afričkih zemalja prosečna plata je veća nego u Srbiji. Međutim, čak osam država crnog kontinenta nalazi se među prvih 10 po procentu neuhranjenog i gladnog stanovništva.
1. Kongo 75 odsto
2. Eritreja 66 odsto
3. Burundi 63 odsto
4. Haiti 58 odsto
5. Sijera Leone 46 odsto
6. Zambija 45 odsto
7. Angola 44 odsto
8. Etiopija 44 odsto
9. Centralnoafrička Republika 41 odsto
10. Ruanda 39 odsto
Saradnja se ogleda u tome što se ovoj organizaciji obraćaju druga humanitarna udruženja i najugroženije društvene grupe, objašnjavaju svoje ciljeve i traže pomoć u hrani. Parola misli globalno deluje lokalno, važi i za podizanje svesti o problemu siromaštva.
- Sve veće kompanije koje se bave prodajom hrane sarađuju sa nama. Kao i prethodnih godina, Svetski dan hrane obeležili smo u objektima Maksi i Tempo. Građani su donirali namirnice koje će preko različitih udruženja biti prosleđena onima kojima je najpotrebnija. Naime, građani kupuju hranu za siromašne po uobičajenim cenama, a trgovci snose trošak distribucije - ističe Gudžević.
Prazna priča
- Najave o usvajanju zakona o viškovima hrane bile su samo priča. Zakon nije usvojen, a potreban je, zato što u Srbiji ima mnogo siromaših ljudi - kaže Goran Papović, predsednik Udruženja potrošača Srbije.
Hrvatska je 2015. godine usvojila Zakon o viškovima hrane. Prema rečima Kemala Gudževića, ovaj zakon u Srbiji je već godinama u proceduri.
- Svakako, usvajanje zakona je izuzetno značajno jer bi hrana stizala ugroženim građanima na više mesta i u većoj količini - navodi Gudžević.
Skupa roba nema kupca
Trgovci strogo kriju podatke o visini marži. Najniže su na osnovne životne namirnice, od pet do 10 odsto. Najmanji iznos od pet odsto uglavnom se odnosi na proizvode koji su na rasprodaji.
Udruženja potrošača navode da za većinu namirnica trgovačke marže iznose oko 20 odsto. A tu spadaju suhomesnati proizvodi, sirevi, konditorski proizvodi, sokovi, kafa, voće, povrće, zamrznuta hrana... Slična marža, u proseku od 20 odsto, važi i za kućnu hemiju, toalet papir, paste za zube, sredstva za čišćenje i drugo.
Ako je reč o luksuznoj hrani ili piću, marže idu i do 40 odsto. Za garderobu su takođe visoke, od 30 do 40 odsto, i to za jednostavnu odeću i obuću koja nije posebnog kvaliteta.
Kod markirane garderobe marže idu i do 60, odnosno 70 odsto.
Trgovcima malo tržište
Trgovci svoje visoke cene pravdaju tvrdnjom da su logistički troškovi dopremanja robe u Srbiju veći. Oni tvrde da budući da je reč o malom tržištu dobijaju veće rabate nego oni koji su na evropskom od oko 300 miliona ljudi. Ovo možda najbolje ilustruje koliko je uvoznički lobi jak i zaštićen, a domaća proizvodnja osujećena.
Petar Bogosavljević, predsednik pokreta potrošača Beograda, tvrdi da su trgovačke marže u Srbiji znatno više nego u susednim zemljama.
- U Evropi su trgovci odavno shvatili da je bolje da se proda više robe po nižoj ceni, nego da se ona skladišti što dodatno povećava troškove. Kod nas je obrnuto, pa trgovci potpomognuti državom i odsustvom konkurencije prodaju manje robe za više cene - objašnjava Bogosavljević.
On to ilustruje podatkom da je srpska roba koja se izvozi na tržište regiona (najčešće u RS ili Crnu Goru) jeftinija tamo nego u matičnoj državi. Bogosavljević je uveren da su upravo visoke cene razlog zbog kog se baca hrana.
- Nije moguće prodati sve proizvode po nerealno visokoj ceni i zbog toga se hrana baca. Mogla bi brže da se proda kada bi cene bile makar malo niže. Na taj način na dobitku bi bili i potrošači, ali i sirotinja, koji bi deo viškova dobili u vidu pomoći. Ovako svi zajedno plaćamo ceh alavim trgovcima - ističe naš sagovornik.
Laboratorija još bez zaposlenih
Osim visokih cena i marži, potrošače u Srbiji muči i pitanje kvaliteta hrane.
Naime, već godinu i po dana stoji instalirana i zaključana oprema za kontrolisanje sastava mleka, jer država nije zaposlila četiri stručnjaka neophodnih da bi laboratorija proradila. Tek prošle nedelje raspisan je konkurs za ova radna mesta.
Otvaranje Nacionalne laboratorije za kontrolu kvaliteta sirovog mleka značiće početak nezavisne analize na teritoriji cele zemlje, ali i privođenje kraju dugogodišnjeg uspostavljanja sistema nacionalnih referentnih laboratorija.
Laboratorija za ispitivanje kvaliteta mesa još nije na vidiku. A koliko je ona potrebna Srbiji, pokazuje nedavno istraživanje američke organizacije NCC
koje je pokazalo da čak 77 odsto anketiranih građana smatra da se u hranu za uzgoj živine dodaju hormoni, dok trećina veruje da ona sadrži i antibiotike.
Američki kupci čak u 78 odsto slučajeva veruju da su pilići genetski modifikovani i da proizvođači na taj način pokušavaju da povećaju rast prodaje i prihoda.
Francuska kažnjava razbacivanje
Organizacija Fud laj dosetila se kako da konačno primora supermarkete i tržne centre u Francuskoj da poštuju zakon i prestanu da bacaju hranu kojoj se približava isticanje roka. Juče, na dan borbe protiv razbacivanja hranom, ova organizacija aktivirala je internet aplikaciju koja će omogućiti kontrolu sedam hiljada superamarketa, svaki s površinom do dve i po hiljade metara kvadratnih.
Aplikacija sadrži mapu ovih velikih trgovinskih centara sa njihovim telefonima i adresama. Svaki supermarket moći će da unese u aplikaciju koliko je još svežih proizvoda na raspolaganju udruženjima i humanitarnim organizacijama koje mogu da ih preuzmu. Market koji odbije da ponudi neprodatu hranu mogao bi da dođe pod udar države i plati kaznu od 3.750 evra svaki put kada ne ispuni obavezu.
Pokretač inicijative za aplikaciju Araš Derambaš je opštinski poslanik iz Kubvoa u pariskoj oblasti. On kaže da postoji ukupno pet hiljada udruženja koja u tržnim centrima i supermarketima sakupljaju neprodatu hranu pred istekom roka. Reč je o oko 10 miliona obroka prikupljenih i podeljenih za godinu dana.
- Narednih nedelja u aplikaciju će biti unete i manje prodavnice i samoposluge - kaže Derambaš.
Petina u đubretu
An Sesil Kotijon, odgovorna za politiku prehrane, kaže da u Francuskoj petina proizvedene hrane završi na đubretu. To znači da u proseku svaki građanin baci 150 kilograma hrane, odnosno oko 160 evra, na godišnjem nivou.
Hrana se često baca zbog isteka roka, pa udruženja i stručnjaci upozoravaju građane da dobro pogledaju šta piše na pakovanju.
On će ovih dana biti primljen i u Jelisejskoj palati, a pokrenuo je peticiju da se sličan zakon izglasa na evropskom nivou, kao što je bio jedan od pokretača zakona izglasanog prošle godine u francuskoj Skupštini.
Sličnih inicijativa ima još u Evropskom parlamentu, ali Evropska komisija (EK) još nije stavila na dnevni red donošenje ovakvog zakona čime se pokazala kao zaštitnik pre svega interesa krupne industrije. Prehrambenoj industriji odgovara bacanje hrane jer što se više baca to se više prodaje. Statistike kažu da u EU 79 miliona ljudi živi ispod granice siromaštva, a da 16 miliona njih dobija pomoć u hrani.
