Partizan i Zvezda na prodaju?
Radost zbog pobede Fudbalskog kluba Partizan u duelu sa večitim rivalom Crvenom zvezdom, pomutila je sudska tužba Ministarstva odbrane sa zahtevom za vraćanje stadiona crno-belih u posed Vojske, koja je pristigla na adresu kluba u Humskoj.
Poznavaoci fudbala u tom činu vide "samo vrh ledenog brega" privatizacije sportskih klubova za koje su zainteresovani mnogi srpski tajkuni. Crno-beli strahuju jer je pismo potpisao ministar odbrane Dragan Šutanovac, inače vatreni navijač Crvene zvezde, a među navijačima se čak čuje da je taj sudski spor ministarstva "udar na Partizan" koji bi mogao da ima dalekosežne posledice po klub.
Međutim, u Ministarstvu odbrane objašnjavaju da su informacije pogrešne, jer oni nisu pokrenuli nikakav postupak, već je reč o nasleđenom sporu koji traje već 15 godina.
- Odluka da nepokretnosti u vlasništvu Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu ustupe bez naknade doneta je 1990. kada je savezni sekretar za narodnu odbranu bio general Veljko Kadijević. Zbog te odluke koja se osporava kao nelegalna i nelegitimna, na sudu je postupak pokrenut 1997. godine - objašnjavaju u ministarstvu.
Privatizacija stopirala zakon?Vlada je još novembra 2007. usvojila Predlog zakona o sportu, ali on do danas nije ugledao svetlost dana. Prema saznanjima "Vesti", do zastoja je došlo upravo zbog privatizacije FK Partizan i Crvena zvezda. |
Ipak stigle su i prve negativne posledice za Partizan, jer je tužba obnovljena 2007, a uprava kluba 2009. obaveštena je o privremenoj sudskoj meri zabrane raspolaganja imovinom, odnosno vetom na nepokretnosti ili promene njihove namene.
Uprava kluba je godinama vodila brigu o stadionu, pa smatra da nema dileme da je teren njihov. Sa druge strane, Vojska, prema nekim informacijama, ima saznanja da Partizan na kompleksu koji koristi, želi da napravi poslovno-tržni centar, pa su u ministarstvu u tom slučaju spremni da zatraže deo kolača.
Otvoren 1949. godineStadion Partizana, koji sudski potražuje Ministarstvo odbrane, nekada je nosio ime Jugoslovenske narodne armije. Otvoren je 9. oktobra 1949. godine, kvalifikacionom utakmicom za odlazak na Prvenstvo sveta, Jugoslavija - Francuska (1:1) i u prvom periodu je primao ukupno 55.000 gledalaca, da bi u skladu sa kriterijumima međunarodnih fudbalskih asocijacija 1998, rekonstruisan i sada ima 32.710 sedišta. |
Te informacije, predsednik FK Partizan Dragan Đurić nije želeo ni da potvrdi ni da demantuje.
- Ne želim to da komentarišem. Naravno da je Partizan taj čiji je stadion - rekao je kratko Đurić.
Bez evropskih nadmetanja?Ambasador Portugala u Beogradu Luis de Almeida Sampajo je akcentirao da bi bilo "veliko poniženje, ako naši klubovi budu morali da igraju kao domaćini negde u okruženju, recimo u Hrvatskoj". |
Činjenica je da su domaći stadioni zastareli i da nemaju, recimo, odeljenje za pritvor i saslušanje, pa veći broj parking mesta, ali se u Srbiji sve svodi na to da je sportski klub jedna priča, a zemljište na kojem je - potpuno odvojena. Tu se krije privatizacija klubova, posebno najvećih poput Partizana i Crvene zvezde, u kojoj ekonomisti vide i široke mogućnosti, do moguće zloupotrebe sporta od strane biznisa.
Resor za sport nezainteresovanPokušaj "Vesti" da odgovor za sudbinu sportskih klubova i fudbala pronađu u Ministarstvu za sport i omladinu bio je bezuspešan, jer je državni sekretar za sport na službenom putu, a pomoćnik ministra van kancelarije. Možda i nije za čuđenje, ako se zna da se na upravo završenoj beogradskoj međunarodnoj konferenciji posvećenoj domaćoj sportskoj infrastrukturi, nisu pojavili predstavnici Ministarstva omladine i sporta, mada su pozvani i najavljeni kao panelisti. |
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević objašnjava da su klubovi primamljiva meta tajkuna koji bi da privatizacijom odrade za sebe uspešan poslovno sportski meč.
- Ako je stadion u vlasništvu kluba, uprava može da donese odluku da gradi i neke prateće sadržaje ili čak i nešto drugo na odličnim lokacijama gde su travnati tereni. Recimo, i mogućnost da klub kao vlasnik ili biznismen koji ga je kupio, odluči da gradi stadion na drugoj lokaciji, a da postojeći dobro proda - kaže Kovačević i podseća na više primera privatizacije fabrika, koje su novi vlasnici rušili, otpuštali radnike i gradili isplativije stambene jedinice.
On je mišljenja da bi privatni vlasnik izvlačio korist prodajom terena, pa bi, kako kaže, možda bilo bolje da država to uzme u svoje ruke i u privatizaciji postavi izričit uslov da se namena terena ne sme promeniti.
Portugalci merkaju crveno-beleZa investiranje u Crvenu zvezdu, koja je zbog dugova u nezavidnoj situaciji, zainteresovana je portugalsko-britanska kompanija "Sonae sijera", treća u Evropi po broju izgrađenih tržnih centara.
Luis de Almeida Sampaio, ambasador Portugala u Srbiji je donekle potvrdio tu informaciju, rekavši da se nada da će u skorijoj budućnosti biti postignut dogovor između predstavnika dve zemlje oko investiranja u jedan domaći sportski klub i fudbalski stadion. 
Da li će Zvezdinom "Marakanom" uskoro gospodariti gazde iz Portugala?
- Moje prognoze su do leta - ostao je zagonetan Sampaio. Mada u portugalskoj ambasadi nisu želeli da iznose detalje, može se čuti da će ova investicija vredeti više stotina miliona evra. U zemljama Zapada je odavno praksa da su sportski stadioni zapravo "gradovi u gradu", sa bioskopima, prodavnicama, pa i hotelima, a zahvaljujući tome otvoreno je i po nekoliko hiljada novih radnih mesta. Za jedan od vodećih srpskih klubova ranije su se interesovali krupni srpski biznismeni - vlasnici "Delta holdinga" Miroslav Mišković i kompanije "Cepter" Filip Cepter. |
