Država za privatnike ne haje
Norveški narod pružio je ruku spasa Obrenovcu u najtežim danima u istoriji grada gotovo potopljenog u prošlogodišnjim majskim bujicama.
Iz Norveške je stiglo pola miliona evra za oživljavanje privatnog sektora koji hrani gotovo 1.000 porodica, a Obrenovčani i brojni dijasporci poreklom iz ovog mesta zahvalnost su pokazali okupljanjem koje je povodom godišnjice vodene katastrofe upriličio Poslovni klub Obrenovac 2014 u izletištu Zabran, nadomak Save. Obrenovački privrednici potrudili su se da budu dobri domaćini, a blizu 500 gostiju koje su okupili u poznatom izletištu moglo je da uživa u bogatoj trpezi. Tu se našao čak i srneći gulaš.
Predsednik poslovnog kluba Goran Mitrović kaže da je od 850 firmi koje su pretrpele direktnu štetu, njih više od 60 moralo da ugasi posao. Pomoć države nije stigla čak ni za privatnike koji zapošljavaju više od 50 radnika.
- Ne samo da tada ni dinara pomoći od države nije stiglo privatnom sektoru, već nije bilo ni olakšica niti odlaganja plaćanja dospelih obaveza. Bilo je ozbiljno ugroženo 3.156 radnika, jer iako je šteta usled nemogućnosti obavljanja privredne aktivnosti premašivala 30 miliona evra, planirana pomoć bila je svega 132.000 evra - kaže Mitrović.
- Obrenovački privatnici koji su ugasili posao nemaju mogućnost da ponovo pokrenu biznis, jer ni ne mogu da konkurišu kod banaka za kredite, a to nije omogućeno ni onima koji su sa gubitkom poslovali u 2014. godini.
Bedem od šećera
Dragan Marković je ukazao i da nisu svi primeri pomoći iz severne zemlje svetli kao obrenovački. Podsetio je da je Vlada Norveške donirala Kraljevu 50.000 evra za podizanje bedema, ali je tu branu od poplava s prvim jačim kišama srušila reka Ribnica.
Tada se Kraljevina Norveška pojavila kao spasilac. Dragan Marković, predsednik Društva srpsko-norveškog prijateljstva kaže da je tako nikao Poslovni klub kao branik interesa lokalnog preduzetništva.
- Lako je onima koji rade u institucijama i javnim preduzećima i na državnom su platnom spisku, ali to nije slučaj sa malom privredom koja živi od onoga što zaradi. Norveška je doprinela sa 500.000 evra da mnoge radnje budu spasene, grad vraćen u život, a ljudi na posao - kazao je Marković.
Ova beogradska opština, najviše stradala u nezapamćenim bujicama, pobratimljena je sa norveškim okrugom čiji je glavni grad Dramen. Ta veza traje godinama i, prema rečima Miroslava Blažića, šefa obrenovačkog ogranka Društva srpsko-norveškog prijateljstva, stalno se učvršćuje. Norvežani su želeli da započnu i biznis u bratskom gradu, ali ih je, kako objašnjava, šuma srpskih zakona sprečila u tome.
- Saradnja je nastavljena na drugima planovima, a Norveška je dragoceni prijatelj, jer naši studenti odlaze kod njih na usavršavanje, a lokalna zajednica na razne edukacije - objašnjava Blažić.
Posle finansijske injekcije Goran Mitrović očekuje ne samo da se uspostavljanje privrednog poslovanja sa Norveškom, već i pomoć u renoviranju gimnazije i pozorišta.
- Kraljevina Norveška je pre dve decenije finansirala opremanje pozorišne sale, a moje sugrađane na to neprestano podseća tabla o donaciji koja stoji na pozorišnom zidu - priča Mitrović.
