Bolne posledice krize u Rusiji
Pad cena nafte i sankcije Zapada protiv Rusije dovele su do drastičnog pada vrednosti ruske valute. To ima dramatične posledice za ruske susede i partnere.
Mnogi ruski lanci maloprodaje na zapadu te zemlje ostvarili su izvanredan promet uoči Božića.
- U decembru u region oko Smolenska nahrupili Belorusi“ priča Julija Sotova iz lanca prodavnica elektrotehničkih uređaja "M.Video“.
Kupci iz Belorusije kupovali su sve što je moglo da se ponese. Pad ruske rublje komšijama je neočekivano doneo veliku kupovnu moć.
Trgovci automobilima u pograničnim područjima imali su slična iskustva. Portal vesti delfi.lt iz Smolenska tako citira jednog prodavca Folksvagenovih automobila koji je, kaže, ranije kupcima iz Belorusije prodavao najviše tri automobila mesečno, a sada ih toliko proda samo tokom jedne sedmice. Bar je tako bilo krajem prošle godine. U međuvremenu je, međutim, vlada u Minsku znatno smanjila vrednost beloruske rublje i tako okončala tu šoping-groznicu.
Zavisnost od Rusije
U istočnoj Evropi, na području Kavkaza i centralne Azije su praktično sve bivše sovjetske republike ekonomski tesno povezane s Rusijom. Jermenija, Belorusija, Kazahstan i Kirgistan jesu možda politički nezavisne, ali nisu i ekonomski. Samo tri baltičke države idu svojim putem u Evropsku uniju, dok kavkaska republika Gruzija od rusko-gruzijskog rata 2008. godine pokušava da se nekako oslobodi uticaja Moskve.
Rusija pri tom podstiče ekonomsku integraciju tog prostora gde god može. Carinska unija sa Kazahstanom i Belorusijom je, od početka godine prerasla u Evroazijsku ekonomsku uniju kojoj je pristupila i Jermenija. Ali njen početak ne protiče baš pod srećnom zvezdom. Zbog slabe rublje izvoz jermenskih proizvoda u Rusiju pao je za 6,3 odsto, preneo je list "Ajkakan Šamanak“ iz Jerevana.
Milioni sezonskih radnika bez posla
Na tu situaciju sa mnogo više optimizma gleda moskovska Akademija nauka bliska Kremlju.
- Pad rublje nema uticaja na izvoz u Rusiju - tvrdi ekonomistkinja Asa Migranjan, specijalizovana za Zajednicu nezavisnih država (politički i ekonomski savez 12 bivših sovjetskih republika). Jermenska proizvodnja, "pre svega kada je reč o izradi nakita i mašinskoj industriji, ima korene u Rusiji - i to u vidu ruskog kapitala“, kaže Migranjan za DW zaključujući da će se “trenutne turbulencije na području zajedničkog ekonomskog prostora brzo smiriti“.
Ipak, posledice krize po tržište rada ne mogu se poreći. Nadničari i radnici na gradilištima u velikim ruskim gradovima tradicionalno dolaze iz država centralne Azije. Oko pet miliona Tadžikistanaca, Kasahstanaca, Kirgistanaca i Uzbekistanaca do sada je radilo na ruskim gradilištima, na pijacama, kao i u gastronomiji. Ove godine će, prema procenama Konstantina Romodanovskog, šefa ruske Kancelarije za useljavanje, njih i do 70 odsto ostati kod kuće. Slaba rublja i recesija u Rusiji uništavaju tržište za nekvalifikovanu radnu snagu.
Da li komšije odgovaraju za "ruske greške“?
Novac tih "gastarbajtera“ sada u njihovim otadžbinama, zemljama centralne Azije, fali. Novčane doznake iz Rusije do sada su činile čak trećinu bruto domaćeg proizvoda (BDP) Kirgistana i, prema procenama Svetske banke, čak polovicu BDP Tadžikistana. Mnoge porodice u centralnoj Azije našle su se preko noći pred bankrotom.
- Gastarbajteri iz centralne Azije nemaju baš mnogo izbora, pre svega zbog jezičke barijere ukazuje Per Tešendorf, direktor predstavništva nemačke fondacije "Fridriha Ebert“ u kazahstanskom Almatiju.
Socijalne napetosti
Ako se pokaže da je Aleksašenkova procena tačna, vrtlog ruske ekonomske krize mogao bi da izazove socijalne napetosti koje bi, pre svega u centralnoj Aziji, mogle da dovedu i do političkih vrenja. Radi se o regionu koja graniči sa Avganistanom, u zemljama poput Kirgistana i Tadžikistana država je slaba, a represija protiv opozicije snažna. U tom metežu, strahuju stručnjaci, ekonomska kriza mogla bi da ima teške posledice za bezbednost čitavog regiona.
I taj primer pokazuje koliko su mnoge zemlje na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza još uvez zavisne od Rusije. Samo naftom bogati Kazahstan i Azerbajdžan mogu donekle da kompenzuju posledice krize. Iako pad cene nafte i njih snažno pogađa i opterećuje državne rezerve, sirova nafta ipak ostaje konkurentna roba na svetskom tržištu - roba kojom drugi ruski susedi, međutim, ne raspolažu. U mnogim tim zemljama zato polako prevladava osećaj da one moraju da "plaćaju ceh“ za političke eskapade i greške Rusije. Zato se tamo sve više govori o ekonomskoj nezavisnosti od nekadašnje hegemonijalne sile.
Nove opasnosti u senci krize
Nisu samo političari iz centralne Azije i sa područja Kavkaza to koji se pitaju koliko će još da traje recesija u Rusiji.
- Čak i kada sankcije budu ukinute i kada cena nafte poraste, i dalje će se osećati posledice izostalih investicija koje će stajati na putu oporavku ruske privrede - veruje Sergej Aleksašenko, bivši zamenik ruskog ministra finansija, a sadašnji zamenik šefa Centralne banke.
Aleksašenko je danas makroekonomski stručnjak čije se mišljenje traži i uvažava. U intervjuu za DW on ocenjuje da se ne radi o cikličnoj krizi, niti da se za nju mogu okriviti spoljni činioci. Prema njegovom mišljenju, za kriza su odgovorni unutrašnji faktori, a njih treba tražiti u nesprovedenim političkim reformama: „Moje lično mišljenje jeste da će ova kriza još dugo da traje.“
