Pet razloga za odustajanje od Južnog toka
"Sve se vrti oko para", a na odluku Moskve da odustane od izgradnje gasovoda Južni tok uticalo je pet razloga, među kojima naglo porasli troškovi koji su doveli u pitanje isplativost Južnog toka za Gasprom, pad cena gasa, kao i tvrdi propisi Evropske unije, ocenjuje briselski Vilfrid Martens centar za evropske studije.
Ovaj analitički institut smatra da je drugi razlog što su "ključne zemlje koje su podržavale i trebalo da imaju znatnu korist od ovog projekta, Mađarska, Srbija i Bugarska sad prisiljene da se već okrenu drugim izvorima snabdevanja na srednji rok, uključujući uvoz gasa iz Azerbejdžana i istočnog Sredozemlja...pa će ih pretrpljeni finansijski gubici učiniti podozrivijim prema budućim energetskim poslovima s Rusijom".
Kako se navodi u analizi,"to je sad prilika da se promeni strategija energetskog snabdevanja jugoistočne Evrope na nivou EU, pre svega usaglašenim planom diversifikacije kroz ‘Južni gasni koridor’, gde su ključne alternative Transjadranski gasovod (TAP), Nabuko i terminal za tečni gas na hrvatskoj obali, kao i mogućnost uzvoza američkog gasa iz uljanih škriljaca".
"Te mogućnosti će ograničiti potencijale svih budućih rusko-turskih gasnih projekata", podvlači Vilfred Martens centar.
Centar za evropske političke studije (CEPS) iz Brisela navodi da dizanje ruku od Južnog toka znači da "EU sad može obezbediti više gasa uz manje uplitanje Rusije".
CEPS kaže da je "istinski ekonomski udarac tom projektu" zadat činjenicom da potražnja gasa u EU više nikad neće doći na ravan iz vremena krize 2008, već će do 2030. opasti za 18 odsto, kako procenjuje Međunarodna agencija za energiju.
Ali CEPS misli da EU treba da iskoristi najavljeni veliki rusko-turski gasovod koji će doći do grčko-turske granice "kao priliku da izgradi povezujuće gasovodne mreže u jugoistočnoj Evropi bez političkog upliva Rusije, a da obezbedi dovoljne količine gasa".
Vilfrid Martens centar za evropske studije naglašava da zaustavljanje Južnog toka treba da, kao treći razlog, ima dalekosežne povoljne posledice za razvoj jedinstvenog energetskog tržišta EU.
Bitna stavka Energetske unije, koju uveliko sprema i desetinama milijardi evra želi da finansira Evropska komisija, treba da bude jedna kompanija, odnosno mehanizam koji će za celu EU kupovati gas i time moći da utiče na snižavanje cene tog energenta. U analizi se podvlači da iako su Angela Merkel i čelnici EU rekli da je još moguće, uz poštovanje pravila Unije, razmotriti izgradnju Južnog toka, činjenica da je Moskva izgleda bar zasad digla ruke od tog gasovoda, sad otvara vrata razvoju alternativnih energetskih scenarija i stvaranju "integrisanog, povezanog i međuzavisnog energetskog sistema u jugoistočnoj Evropi".
Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka već ciljaju na energetske projekte Evropske komisije i njihova integracija bi osetno pospešila mogućnosti za prekogranične infrastrukturne projekte i u zemljama koje su ranije podržavale Južni tok. Razlog je i to da je odustajanje od Južnog toka ojačalo planove predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da planiranih 315 milijardi novih investicija u privredni rast i zapošljavanje u EU dobrim delom usmeri u energetsku infrastrukturu.
"Iako postoje znatne strukturalne prepreke za dalju integraciju nacionalnih energetskih tržišta, sposobnost EU (što su podržale SAD) da se čvrsto postavi prema pitanju Južnog toka zaloga je dalje čvršće integracije", zaključak je Vilfrid Martens centra koji predočava da "zato zemlje jugoistočne Evrope moraju da budu podstrek u daljoj liberalizaciji dobro zaštićenog nacionalnog tržišta u Zapadnoj Evropi".
Pogled s one strane Atlantika je dao američki Centar za strategijska predviđanja Stratfor koji kaže da su se posle odustajanja od Južnog toka "Rusi i Evropljani usmerili na pronalaženje zamena za zasad taj zakočei projekat, u čemu će Turska izgleda imati glavnu ulogu".
Iako je Vašington oštro protiv Južnog toka, Stratfor, međutim, smatra da bi "Rusija mogla promeniti svoju odluku oko Južnog toka".
"Politički odnosi Moskve i Zapada su spali na niske grane u razdoblju posle hladnog rata, ali je moguće da se - bar kad s Evropljanima - poprave dovoljno da konačno taj projekat ponovo dođe u obzir", navodi američki strategijski institut.
Članice EU poput Bugarske i Mađarske su, kako ukazuje Stratfor, "lobirale u Briselu da Unija preinači svoj stav prema Južnom toku, a čak i Nemačka nastoji da održi tu opciju na stolu u slučaju da se dođe do dogovora oko Ukrajine... Vaskrsenje Južnog toka nije izgledno, ali je i dalje moguće".
