Biznis dolazi sam
Jedan od učesnika konferencije u organizaciji ASPEN instituta u Berlinu na temu proširenja regionalne saradnje i unapređenja infrastrukture za zapadni Balkan bio je i Branislav Simović, direktor MACE Group, jedne od najvećih evropskih nezavisnih konsultantskih kuća u građevinskom menadžmentu. On za "Vesti" kaže da je cilj skupa bio kako pomoći zemljama zapadnog Balkana u smislu ekonomskog razvoja, jer se stvari fokusiraju uvek na političke probleme i održavanje političke stabilnosti, a mnogo manje se govori o ekonomskoj pomoći, koja danas sigurno nije u onoj meri koja bi trebalo da bude.
Simović je naveo primer Poljske koja je ranije dobijala osam-devet milijardi godišnje iz budžeta EU, a zemlje zapadnog Balkana se bore za fondove u rangu 100-200 miliona evra, što je nedovoljno da bi se pokrenuli infrastrukturni projekti.
On je na skup sam pozvan radi dogovora na koji način bi organizaciono mogli da se naprave predlozi za investicione objekte, u koje bi se stvarno uključili privatni biznisi koji bi imali perspektivu.
- Kod nas uglavnom državni organi vode tu politiku i određuju "treba li nam ovaj putni pravac" ili nešto drugo. Sve to stoji, ali treba više da se okrenemo onome što može da stvori neki konkretan dobitak investitorima u kratkom roku. Posle toga kada prebrodimo krizu možemo da se okrenemo ka projektima koji moraju da se odrade. Oni su sigurno neophodni, ali ne u ovom trenutku, jer znate i sami koliko je zaduženje zemlje - navodi Simović koji, s obzirom na to da radi za britansku firmu, zna koliko je to u jednom trenutku donelo pozitivnih socijalnih projekata za škole, obdaništa, staračke domove.
- To je nešto gde ljudi vide interes koji može da bude profitabilan, a s druge strane država dobija određene resurse.
Da li potencijalne investitore još koči politički ambijent zapadnog Balkana?
- Smatram da politička stabilnost postoji u većini zemalja regiona, ali da mnogo veću sigurnost stranim investitorima pruža kontinuitet u ekonomskoj politici. Pomenuo sam Zakon o izgradnji, jer to su stvari koje investitori prate. Ako vide da se zakon menjao tri-četiri puta u pet godina, ili da sudski procesi koje su strani investitori pokrenuli zbog neprimenjivanja tog zakona nemaju nekog napretka - to su onda glavne kočnice. Svi vole da kažu kako politika i političari moraju da dovedu biznis, ali biznis dolazi sam i traži priliku svuda u svetu - napominje ovaj konsalting menadžer.
Radili ste u šest zemalja i zna li biznis uvek da dođe kad prepozna interes?
- Investitori ne moraju da pregovaraju sa političarima da bi dobili neku sigurnost u normalnim zemljama, nego im je bitno da upoznaju legalni sistem, kako funkcioniše sudstvo, koje su mogućnosti izvoza kapitala, unošenja sredstava, a politika ostaje u drugom planu.
Da li srpska vlada koristi iskustvo naših stručnjaka kao što ste vi?
- Bio sam u komisiji za pregovor sa MMF-om oko Koridora 10. Međutim, mislim da politika uvek na kraju nekako prevagne, a stručni deo ostane u zapećku. Radili smo na projektu Fijata i imali šest revizija ugovora baš zato što ti tehnički detalji nisu bili dogovoreni u meri kako treba. Mislim da bi iskustvo i pamet, ne govorim samo o Srbima, jer sam studirao u Poljskoj koja je prošla iskustvo sa EU i čiji bi stručnjaci mogli dosta da pomognu, ali pod uslovom da se mnogo ne politizuje. Jer, biznis beži gde god je politika previše umešana.
Za šta su evropski investitori najviše zainteresovani na Balkanu?
- Sigurno je najinteresantniji sektor energetike. Zatim podvodni kabl koji se radi kao deo crnogorsko-italijanskog projekta, ali je bitan za ceo region jer povezuje od Ukrajine do Crne Gore u pogledu izvoza električne energije. Pominjemo stalno poljoprivredu i mislim da je to šansa za Srbiju i kad razgovaram s kolegama i firmama sa Bliskog istoka, to su oblasti koje njih najviše interesuju - zaključuje Simović.
Simović kaže da mu je baza u Beogradu, ali pokriva region do Dubaija i odnedavno se bavi i Belorusijom i Ukrajinom.
- Belorusija je uvek bila na ivici da bude prepoznata od strane Evrope, sada verovatno i zbog pregovora između Ukrajine i Rusije, gde su oni neki posrednici i vidi se popuštanje i ulazak stranog kapitala. Znači, čim malo popustite političke kočnice, a uz to je Belorusija stabilna po zakonima, kakvim-takvim, ali koji se nisu menjali godinama, tako nešto je potrebno i našem regionu - mnogo manje politike i mnogo više ekonomije.
