Građani ovog grada odlučili da žive u pećinama
Sa najskupljim cenama zemljišta na svetu i malim površinama pogodnim za gradnju, Hongkong je pronašao nov način kako da se proširi - u pećinama ispod planina. Grad koji se godinama širi već je prešao sve granice, pa su infrastrukturna postrojenja poput kanalizacije, koja su nekada bila na periferiji, sada blizu centra.
Ipak, uskoro neće biti potrebe za bežanjem od smrada, jer je Hongkong otpočeo ambiciozne projekte koji će premestiti radove pod zemlju.
Gradska vlada podstiče mnoga preduzeća da grade nove objekte duboko ispod zemlje, u planinama.
Upravo one su prouzrokovale da bivša britanska kolonija postane jedna od najgušće naseljenih metropola na svetu, jer se gradilo na svakom ravnom parčetu zemlje, ali samo do planina.
Zvaničnici su sugerisali da logistički objekti, centri za podatke, rezervoari, laboratorije, pa čak i bazeni za plivanje, svi mogu da se grade ispod zemlje.
Plan za potencijalne lokacije već je objavljen, program koji je osvojio i nagradu Međunarodne asocijacije u Parizu.
- U Hongkongu je zemljište glavno pitanje. Samo 24 odsto može da se razvija, a sve ostalo su brda koja nisu isplativa za gradnju. Zato hoćemo da ovo ograničenje pretvorimo u prednost - rekao je Edvard Lo, gradski urbanista.
Ovaj grad ima najskuplje građevinsko zemljište na svetu, sa prosečnim cenama i do 18 puta većih od kućnih prihoda.
Plan bi mogao da oslobodi oko 1.000 hektara, i to će biti jedan od najvećih projekata do danas. Iako zidanje pod zemljom nije nova ideja već ga uveliko praktikuju pojedine skandinavske zemlje, Hongkong je otišao korak dalje.
U planu je 48 potencijalnih pećina, a već ima nekoliko projekata izgrađenih u brdima, poput stanice za prenos otpada i stanice metroa.
Ipak, pojedini stručnjaci ističu da se tako rešava samo deo problema, jer će Hongkongu i dalje faliti mnogo zemljišta.
Dodatan teret može da bude i cena premeštanja prostora pod zemlju, ali bi prednost mogla da bude manja cena održavanja, kao i redukcija potrošnje energije.
Temperature su pod zemljom obično niže i konstantne, što znači manja potreba za hlađenjem tokom vrelih leta.
Za sada zvaničnici ne preporučuju izgradnju kuća i život ispod zemlje, već se na taj način oslobađa zemlja na površini koja bi mogla da bude upotrebljena za kuće.
