Milijarde još na grani

U slučaju da zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda u Rusiju iz zemalja Evropske unije, Amerike, Australije i Kanade, koju je uvela Moskva kao odgovor na sankcije Zapada, potraje Srbija bi mogla da poveća svoj izvoz za više stotina miliona dolara godišnje, smatraju poljoprivredni stručnjaci, ali se plaše da će Brisel posegnuti za novim ucenama i pritiscima na našu zemlju.

Jabuke najtraženije: Može li Srbija zameniti Poljsku

Situacija između Rusije i zemalja EU, SAD i Kanade dostigla je tačku usijanja, zbog čega ne treba likovati, ali Srbija mora da iskoristi datu šansu i poveća više nego skroman izvoz u Rusiju. Zaharije Trnavčević, poljoprivredni stručnjak u izjavi za "Vesti" kaže da naša zemlja mora da iskoristi šansu koja joj se ukazala, ali naglašava da smo to ranije malo koristili.

Odupreti se pritiscima EU: Zaharije Trnavčević

- Srbija je trenutno na 17. mestu po izvozu voća u Rusiju. Lane smo od tog posla zaradili 52 miliona dolara, a ova velika zemlja godišnje troši šest milijardi dolara za voće. Najviše voća uvozi iz Ekvadora, naravno zbog banana, a slede Poljska i Moldavija - navodi Trnavčević.

Prema njegovim rečima Srbija nema dovoljno kvalitetnog voća za zahtevno rusko tržište, a mogla bi da ima kada bi bilo više organizacije i reda u poljoprivredi. Primera radi, Rusi godišnje uvezu 1.350.000 tona jabuka, a Srbija tu učestvuje sa svega sedam procenata.

Trnavčević kaže da bi Srbija sa dobrom agropolitikom mogla već u 2024. godini da od izvoza voća zaradi dve milijarde dolara.

- Srbija mora da napravi vazdušni most i da u roku od osam sati izvozi voće za ceo svet - kaže naš sagovornik i navodi da očekuje žestok pritisak Evropske unije na Srbiju. - Mi pošto-poto želimo da budemo članovi EU i zbog toga ćemo izgleda platiti visoku cenu. Nema sumnje da će EU vršiti pritisak na Srbiju da se pridruži sankcijama, što bi automatski značilo da Rusija nama uvede sankcije. Moramo se tome odupreti, inače nam se ne piše dobro.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Miladin Ševarlić kaže da Srbija ima priliku da poveća svoj poljoprivredni izvoz u Rusiju, ali da je naš problem u manjku organizacije.

- Iako je protekle dve decenije Srbija imala povoljne uslove trgovine sa Rusijom, kada je reč o poljoprivredi nije uspela da poveća značajnije izvoz sve do 2013. kada je izvoz poljoprivrednih proizvoda povećan tri puta. Srbija je 2010. godine u Rusiju izvezla poljoprivredne proizvode vredne 20 miliona dolara da bi ta cifra prošle godine narasla na 100 miliona dolara. Sada imamo odlične uslove za izvoz. Mada, primera radi, surova je činjenica da od dozvoljenih 8.000 tona "bejbi bifa" (junetina) u EU mi uspemo da izvezemo svega 1.100 tona. Sve šanse koje imamo mi brzo prokockamo - navodi dr Ševarlić.

On smatra da EU nema moralno pravo da Srbiju uvlači u trgovinski rat između EU i Rusije.
 

Prokockaćemo i ovu priliku: Miladin Ševarlić

- Srbija nije punopravni član EU tako da od nje Brisel ne može da traži da primenjuje pravila koja nisu obavezna za nas. Ako budu tražili da primenjuje pravila a nismo članovi te zajednice, onda to može da traži i od Turske. Ipak, navikli smo da EU mnogo toga zahteva od nas - kaže dr Ševarlić.

Prema njegovim rečima sada trenutno svega tridesetak agro-firmi iz Srbije izvozi u Rusiji, što je nedovoljno.

Ambasador Srbije u Rusiji Slavenko Terzić smatra da bi naša zemlja mogla značajno da poveća izvoz robe u Rusiju, čime bi mogao da bude kompenzovan izostanak uvoza u Rusiju roba iz drugih država. Ruski mediji su prenoseći izjavu Terzića naveli da je on pomenuo izvoz svežeg voća i povrća, posebno jabuka i šljiva, kao i smrznutog i konzerviranog voća i povrća, ali i mesnih proizvoda.

- Potencijalno Srbija može da poveća izvoz svežeg, sušenog i prerađenog mesa, kobasica i konzervisanih proizvoda. Manje važan proizvod srpskog izvoza je vino. Moguće je i da se poveća izvoz alkoholnih pića - rekao je Terzić.

Ono u čemu su stručnjaci saglasni jeste da se Srbiji otvorilo tržište ogromne Rusije (samo EU je godišnje od izvoza poljoprivrednih proizvoda inkasirala 1,8 milijardi dolara), a da li ćemo to iskoristiti zavisi od našeg radi ali i od odluke da se suprotstavimo pritisku EU i prigrlimo tržišnu šansu koja nam se ukazala.

Evropa ne zna šta će sa hranom

Rusija će se lišiti mnogih svežih proizvoda time što obustavlja uvoz prehrambenih proizvoda iz Evrope i Severne Amerike, ali zbog tih sankcija može da se zaguši prostor Evropske unije koja zbog njih gubi veliko tržište, piše u analizi "Frans pres".
Ukrajina (pre krize), Brazil, Nemačka i Holandija bile su 2013. među najvećim snabdevačima Rusije, koja uvozi 35 odsto svoje potrošnje hrane. Evropska unija izvozi 10 odsto svojih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Rusiju za ukupnu sumu od 12 milijardi evra godišnje, prema Evrostatu.

Ispaštaju i proizvođači i trgovci: Norveška riba više ne može na rusku pijacu

 

Zbog uznemirenja proizvođača u zemljama članicama EU, Unija će održati već iduće nedelje sastanak u Briselu i ukoliko je potrebno uslediće neformalni sastanak Saveta ministara, rekao je francuski ministar Stefan Le Fol posle razgovora sa evropskim komesarom za poljoprivredu.
 

Na potezu izvoznici: Slavenko Terzić

Predstavnik vodećeg francuskog sindikata poljoprivrednika Gzavije Belen rekao je da će proizvodi koji ne idu više u izvoz da zaguše tržište evropskih zemalja i stvore kriznu situaciju. Predsednik Federacije francuskih proizvođača voća Lik Barbje rekao je da su Španci 2012. izvezli oko 100.000 tona voća u Ukrajinu i Rusiju, i te količine će se sada sručiti na tržište Evropske unije. I

talija, Španija i Francuska već vode rat oko ribolova i nektarina, a na pomolu je "katastrofa" oko jabuka, rekao je Barbje. Najozbiljnije upozorenje stiglo je iz Norveške gde su uzgajivači lososa videli da su im akcije pale za sedam do osam odsto na berzi u Oslu.