Neće biti rata zbog nafte
Amerikanac srpskog porekla i svetski energetski ekspert Branko Terzić, inače izvršni direktor u Centru za energetiku međunarodne korporacije "Dilojt i Tuš", u razgovoru za "Vesti" tvrdi da ljudskom rodu ne preti globalna energetska kriza i da ne treba očekivati planetarni sukob zbog zaliha prirodnih resursa, pre svega izvorišta nafte i zdrave pijaće vode, kao i da se sa sigurnošću ne može predvideti da li čovečanstvu preti kataklizma zbog globalnog zagrevanja.
Da li su tačne neke pretpostavke da će nafta biti iscrpljena za 100 godina i da se ratovi u svetu sada vode u stvari zbog otimačine izvorišta tih poslednjih zaliha?
- Nafte neće nestati, jer je došlo do otkrića velikih nalazišta, ali i proizvodnje nafte i prirodnog gasa, iz škriljaca na severnoameričkom kontinentu. Dosadašnja eksploatacija već je dovela do povećanja proizvodnje i javlja se mogućnost izvoza. Sjedinjene Američke Države će ubrzo proizvoditi dovoljno nafte i gasa ne samo za svoje potrebe već i za izvoz od 10 miliona barela nedeljno, što je značajno u globalnoj energetskoj sferi.
Zar se nije donedavno smatralo da će Amerika stalno povećavati kvote za uvoz gasa i nafte?
- Zbog toga je i podignuto 28 terminala u svetu, poput Kuvajta, Trinibada i Tobaga na primer, koji su izgradili postrojenja da se prirodni gas pretvori u tečno agregatno
Blesava izjava
|
stanje i kao takav transportuje u SAD. Međutim, Americi taj gas sada više nije potreban i on može da se izvozi u Evropu i na Daleki istok. Te količine biće ujedno i konkurent drugim energetskim izvorima, a dovešće i do pada cene gasa u Evropi. Takođe, dostupnost škriljaca i njihova eksploatacija ima pozitivne efekte u drugim delovima sveta gde ta tehnologija može da se primeni. U Poljskoj se već radi na tome. Sve ovo će dovesti do veće konkurentnosti i cena energenata bi trebalo da pada. Isto tako, u Americi se za proizvodnju struje mnogo više koristi prirodni gas od uglja koji za 50 odsto više emituje štetne gasove u atmosferu. Amerika stoga svoj ugalj izvozi u Kinu, Aziju i Evropu gde ga još u velikoj količini koriste za proizvodnju električne energije.
Koliko to utiče na ubrzano stvaranje ozonskih rupa u omotaču oko Zemlje i da li čovečanstvu preti nestanak od globalnog zagrevanja?
- Tu ima dosta nagađanja i nije potpuno jasno šta je najveći problem globalnog zagrevanja. Naučnici priznaju da kompjuterski programi koji simuliraju ovakvu situaciju nisu u mogućnosti da to precizno utvrde. Na tome se mora više raditi još dugo. Imamo mi u svetu, pak, savremenih problema, ljude koji umiru jer imaju otvorenu vatru u kućama. Od sedam milijardi stanovnika na Zemlji, čak 1,3 milijarde nemaju uopšte struju. Oni svaki dan imaju otvorenu vatru pod svojim krovom. Ako bi imali struju, ti bi se ljudi spasli. I niko niti treba, niti sme da im kaže da oni ne mogu imati struju, jer će se zbog toga emitovati više štetnih gasova.
A da li je neophodno ustanoviti jedinstven svetski propis o dopuštenim kvotama i formirati svetsku berzu za trgovinu kreditima dozvoljene količine štetnih gasova?
- Bilo bi lepo da imamo svetsku berzu za trgovanje takvim kreditima. Evropa ima svoja berzu, jedan deo Amerike ima svoju berzu. Bilo bi korisno da to bude svetsko rešenje i da se donese svetski zakon koliko možemo da emitujemo štetnih gasova. Nekoliko nacija su same prihvatile da smanje emitovanje. Mi u Americi sada puno manje emitujemo nego pre tri godine. Razlog tome je što je mnogo jeftinije da se pravi struja od prirodnog gasa, nego od uglja. Jer, za istu produkciju, gas upola manje emituje štetne gasove. Na duži rok moramo da menjamo na nuklearnu tehnologiju, na obnovljivu tehnologiju, na vetar i sunce. Ali, i vetar i sunce, iako su besplatni, neredovno su na raspolaganju i nema ih tamo gde su i kad su najviše potrebni. Osim toga imaju nisku energetsku gustinu.
Zar nije nuklearna tehnologija opasna po ljude?
- Uranijuma koji ulazi u nuklearnu elektranu ima pet procenata, a da se napravi atomska bomba treba 95 procenata. Nuklearna tehnologija u proizvodnji struje može da se kontroliše. U Americi imamo 104 nuklearna reaktora, 450 ih je u svetu, a prema koristi od tih reaktora problemi su relativno mali. Ako brinemo o globalnom zagrevanju, naučnici kažu da moramo da uključimo nuklearne stanice, nemamo druga rešenja.
Kada je reč o resursima zdrave pijaće vode da li je na pomolu svetski sukob za dominaciju nad tim izvorištima?
- Kad se gleda sa satelita, na Zemlji nema nedostatka vode. Sa savremenim
Sin političkog emigranta
|
tehnologijama lako se preradi i morska voda za ljudsku upotrebu. Ali, ipak ima nedostatka pijaće vode, jer se u mnogim lokalnim sredinama ljudskom nebrigom ta voda zagađuje i rasipa. Kad se nepotrebno baca na jednom mestu sigurno će se pojaviti nedostatak vode na drugom.
Šta sve ovo o čemu govorite znači za male zemlje, poput Srbije?
- Srbija bi, koristeći savremene tehnologije, trebalo da najpre izvrši kompletnu procenu svojih nacionalnih resursa i mogućih energetskih snabdevača. Neophodno je takođe utvrditi nacionalnu energetsku strategiju i doneti celovit paket zakona koji bi bili zasnovani na najboljim svetskim primerima.
Kako u tom kontekstu vidite sporazum Srbije i Rusije u vezi gasovoda Južni tok budući da je taj projekat tačka sporenja između Evropske unije i Rusije? I da li je Srbija u potencijalnom konfliktu sa EU iako su potpisnice ovakvog sporazuma sa Rusijom i pojedine druge zemlje EU?
- Potencijalno Srbija jeste u sukobu, ali to još nije potpuno završen posao. Osim toga, Srbija nije deo EU tako da to nije pitanje današnje nego buduće Srbije. U međuvremenu mogu da se promene tarife i celokupan regulatorni sistem. Ako počne da se gradi kao srpsko-ruski sistem, kasnije može da se promeni i bude kompatibilan sa evropskim sistemom. A sve to nema veze sa fizičkim postavljanjem cevi za gasovod na teritoriji Srbije. Osim toga, pitanje budućnosti gasa u Evropi otvoreno je i vezano za konkurentnost. Poslednjih godina gas dolazi brodovima iz Omana, Abu Dabija, Trinidada i Tobaga... I taj gas je jeftiniji od ruskog. Isto tako postoji mogućnost da zemlje poput Velike Britanije, Poljske i drugih nađu gas u škriljcima. Pitanje je koliko će Evropa sama naći interes da uđe u proizvodnju gasa iz škriljaca. Amerika će takođe izvoziti gas u Evropu. Rečju, cena ruskog gasa mora da postane konkurentnija.
