Kriza i za banke: Nema ko da uzme kredite
Banke odobravaju sve manje kredita! Novac nije problem, jer njega banke, kažu, imaju dovoljno. Problem je što nema klijenata koji su u stanju da vrate zajam. U Srbiji je problem vratiti kredit čak i ako bi bio bez kamate, ističu bankari. Od početka godine problematični krediti povećani su sa 19 na 31 odsto duga. Preduzeća duguju dva odsto manje nego prošlog meseca, a građani u proseku duguju 735 evra.
- Naša privreda više nije nelikvidna, nažalost, to je više nesolventnost, nemogućnost da se uopšte plaćaju obaveze. Videli ste kakva je bila situacija kod Fonda za razvoj tamo gde su kamate bile dva odsto uz grejs period od godinu ili dve. Tamo se krediti nisu vraćali, poručio je Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije.
Dugalić ističe da je u Srbiji problem da neko vrati kredit, čak i ako bi bio bez kamate.
Za razliku od privrede, građani su u oktobru čak manje kasnili s plaćanjem rata, ali se teško odlučuju na novi zajam - uglavnom gotovinski ili za kupovinu stana.
Građani i kompanije naučili lekciju
Automobili na lizing, na primer, kupuju se upola manje nego pre pet godina, ali se i manje vraćaju.
- Povraćaj predmeta je bio najviši 2010. i 2011. godine. Znači sad su, prosto, i građani pametniji. Svi smo naučili lekciju i lizing komapnije su izvukle pouku iz ove
Zašto su skupi krediti?Krediti su nam skupi zbog onih koji dugove ne vraćaju na vreme, zbog visokog rizika zemlje, obavezne rezerve, dvostruko veće inflacije nego u Evropi i osnovne kamate centralne banke koja je 40 puta veća od evropske, tvrde bankari. |
krize, objašnjava Teodora Milenković iz Asocijacije lizing kompanija.
Bankari ne spore da su kamate u Srbiji više nego u drugim zemljama, ali kažu da to nije zbog njihovih marži.
- Kad znate kolike su marže u trgovini, onda ovo što imamo u bankama deluje šaljivo. Marže u trgovini su od 20, 30 ili 50 odsto. A ima li u trgovini neka marža od tri ili pet odsto kao u bankarskom sektoru, ističe Dugalić.
