Tupim nožem na sirotinju
Između hvalospeva Vladi Srbije na predloženom stezanju kaiša nacije, provejavaju ozbiljne kritike ne samo opozicije, već i stručne javnosti i sindikata koji tvrde da će se mere za oporavak privrede opet "slomiti" na osiromašenim građanima, jer umesto "slamke spasa" stiže talas poskupljenja. To je, na neki način potvrdio i ministar finansija Lazar Krstić koji smanjenje plata i povećanje poreza vidi kao "bolne rezove tupim nožem", ali i kao tek prvi korak u reformama.
Kritičari novog ekonomskog paketa kažu da se iza odluke vlade o smanjenju najvećih plata u javnom sektoru, krije čist populizam. Sindikalci ističu porast PDV-a sa osam na deset odsto koji će kako smatra potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović, biti udar na najsiromašnije i penzionere. S njim se slažu i u Udruženim sindikatima Sloga, jer tvrde da će to nesumnjivo dovesti do rasta cena osnovnih životnih namirnica.
Socijalni izazoviČlan Fiskalnog saveta Vladimir Vučković kaže da ako se proces reformi shvati kao tri godine prilagođavanja, mere mogu biti "solidan korak".
|
- Sama štednja ne daje rezultate, ljudi će nastaviti da siromaše, a nezaposlenost da hronično raste. Srbiji ne treba populizam, već razbijanje korupcije, sive ekonomije i monopola. Zakoni o javnim nabavkama i tenderi moraju da dođu na udar, kao i poreski, jer ogroman novac ide van fiskalne politike - kaže za "Vesti" predsednik Sloge Željko Veselinović i ukazuje na problem javnih preduzeća kao partijskog plena.
Partijska nameštenja i otpuštanja viška u okviru mera data su u naznakama, a osim podatka da je više od 660.000 ljudi na budžetu, nije se čulo i da je skoro isto toliko iz privatnog sektora dobilo otkaz. Već sama statistika o funkcionerskom voznom parku izaziva vrtoglavicu, jer se pokazuje da siromašna Srbija ima 50.000 službenih najluksuznijih limuzina, vrednih stotine miliona evra. Na rečima su ostala obećanja o ukidanju državnih agencija kojih je prema zvaničnim podacima 131 i koji državu godišnje koštaju 820 miliona evra. Ugašeno ih je svega sedam, a zaposleni u njima prebačeni su u druge državne organe. Stalo se na prvom koraku i sa vraćanjem ekonomskih diplomata koji koštaju zemlju tri miliona evra, jer je od 27 sa gotovo nikakvim učinkom vraćeno samo sedam.
Ova pitanja je vlastima postavio UGS Nezavisnost i ne samo da im odgovor nikada nije stigao, već prema rečima predsednika tog sindikata Branislava Čanka, predstavnici Nezavisnosti na razgovore o merama nisu ni pozvani.
- Mi imamo ne tri, već 33 pitanja, ali to u vladi ne vole da čuju, što znači da smo u pravu. Zato nas i nema u medijima, osim kod vas u "Vestima", pa će još ispasti da smo opasni po demokratiju i vi i mi - kaže Čanak.
Pozitivna ocena mera došla je od MMF-a, na šta je munjevito odreagovao lider DSS-a Vojislav Koštunica ističući da i jesu usvojene mere MMF-a, koje će posrnulu srpsku privredu potpuno baciti na kolena. Oštro kritikuje i ostala opozicija. Demokratska stranka smatra da je Vlada pokazala da nema ni plan ni ljude da zemlju izvedu iz krize, a čelnik LDP-a Čedomir Jovanović, uz opasku da je teret krize prebačen na građane i društvo, zahteva da o merama raspravlja Skupština Srbije.
Nastavak zaduživanjaSprovođenjem novih ekonomskih mera se prema rečima ministra finansija Lazara Krstića u idućoj godini očekuju uštede od 600 do 800 miliona evra, dok je kako je obelodanio za kompletnu stabilizaciju Srbije potrebno 1,5 milijarda evra.
Skuplja korpaU potrošačkim udruženjima i organizacijama plaše se uvećanja maloprodajnih cena i prelivanja tereta na krajnjeg kupca. |
Guvernerki mesečno pola miliona dinara
Da je Srbija zemlja apsurda malo ko je ikada sumnjao, ali da smo u stanju da odemo toliko daleko da pobrkamo ko je ko u državi i ko koliko zarađuje, ponovo se vidi posle najavljenih ekonomskih mera Vlade Srbije. Primera je puno, ali jedan koji se izdvaja svakako je odnos zarada guvernerke centralne banke Jorgovanke Tabaković i predsednika vlade Ivice Dačića. Merama štednje plata šefice NBS biće ošišana sa 551.000 (4.800 evra) na 432.000 dinara (3.760 evra) ali će i dalje skoro dava i po puta više zarađivati od premijera. Dačiću je mesečno na račun stizalo 172.488 (1.500 evra), a od januara 2014. dobijaće 154.366 dinara (1.342 evra).
Da li je to pravedno možda bi mogao da pokaže odnos plate predsednika SAD Baraka Obame i odlazećeg predsednika Banke federalnih rezervi Bena Bernankea. Stanar Bele kuće godišnje inkasira 400.000 dolara, a prvi bankar Amerike 199.700 zelenih novčanica.
Ako nam je za ikakvu utehu, ni Evropa, tačnije Evropska unija nisu mnogo bolji od nas kad je reč o vrednovanju rada premijera i predsednika i čelnih bankara. Tako, na primer, Angela Merkel godišnje zaradi 195.300 evra, a Mario Dragi, šef Evropske centralne banke 367.863 evra.
