Na pomolu stvaranje nove Jugoslavije (bez Hrvatske)?
Zajedničke sednice vlada zemalja bivše Jugoslavije su sve češće, a najave govore da bi one mogle postati okosnica razvoja zapadnog Balkana, s obzirom da EU ne planira proširenje do 2020. godine, piše Dojče Vele napominjući da bi zajednički sastanci vlada mogli postati uobičajeni način bilateralne saradnje sa svim državama bivše Jugoslavije.
Srbija je nedavno s Republikom Srpskom organizovala regionalni forum, a početkom juna zajedničku sednicu s vladom Makedonije u Beogradu. Najave govore o skorom sastanaku vlada u Skoplju. Šta ih veže? Ekonomski interes!
- Kada je u pitanju bivša Juga, Slovenija i Hrvatska pokušavaju da uhvate korak ali je tu naglasak na Albaniji, tzv. Kosovu, Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, jer je to noseći element energetske sigurnosti. Ovde je borba za zapadni Balkan, tvrdi direktor Foruma za etničke odnose iz Beograda, Dušan Janjić naglasivši da je ekonomski momenat najzanimljiviji.
Tako je Ivica Dačić, premijer Srbije nakon nedavne sednice vlada Srbije i Makedonije izneo inicijativu da se regija ujedini oko zajedničkih interesa po modelu Skandinavije ili baltičkih zemalja, a tu inicijativu ne odbacuju ni analitičari, napominje Dojče Vele.
- Krajnji cilj je da ta integracija oživi u ekonomiji, da se stvore radna mesta i da se te zemlje nađu u EU. To je i cilj EU-a i zbog toga takvi sastanci sada počinju da se održavaju, tvrdi hrvatski ekonomist Damir Novotni.
Isto tako, postoji niz zajedničkih problema, koji bi se mogli zajedno rešavati, prvenstveno borba protiv korupcije i kriminala. Uprkos činjenici da je Hrvatska već u EU, Janjić kaže i da bi se Zagreb mogao naći u ovoj uniji.
- Sigurno je da će se zemlje bivše Jugoslavije, minus Slovenija, plus Albanija naći u toj balkanskoj federaciji 2020. Šta će biti sa Hrvatskom to je stvar same Hrvatske ali mislim da ekonomski interesi Hrvatsku ipak vraćaju u okrilje bivše Jugoslavije, tvrdi na kraju Janjić.