Sindikati opet obećali vruću jesen
Sindikati u Srbiji za jesen najavljuju velike proteste i štrajkove. Ekonomisti, međutim, ocenjuju da sindikati nisu ni spremni, ni sposobni da ih organizuju.
Najavljeno poskupljenje struje, otkazi u državnoj administraciji i najave mera štednje izazvale su reakcije dva najveća sindikalna udruženja u zemlji. Najavljuju izlazak na ulice, nezadovoljni načinom rada Vlade i planovima za izlazak iz krize. Generalni štrajk, a zatim i demonstracije – scenario je koji su zacrtali u Savezu samostalnih sindikata za jesen. Potpredsednik sindikata Zoran Mihajlović kaže da je trenutna situacija neizdrživa, a budućnost neizvesna.
"Mislim da ćemo mi u Sindikatu biti vrlo brzo prinuđeni da pozovemo narod na ulice i da krenemo u neke vrlo radikalne mere. Mi pokušavamo još tu socijalni dijalog, koji nažalost ni ne funkcioniše u Srbiji, da nađemo zajednički jezik sa Vladom, da ih nateramo da naprave iskorak i da ono što su obećavali u predizbornoj kampanji počinju polako da ostrvaruju", kaže Mihajlović.
"Ako budemo ušli još u smanjenje potrošnje, ako budemo ušli u to da ćemo još i dalje štedeti, mislim da zatvaramo jedan začarani krug recesije, da apsolutno tonemo ka dnu, i niko nam više neće moži pomoći“, ocenjuje on.
U sindikatu Nezavisnost kažu da su dva najviša tela tog sindikata već donela odluku o skorom izlasku na ulice. O tome se, prema rečima Branislava Čanka, predsednika sindikata Nezavinost, intenzivno razgovaralo prethodnih dana u Briselu sa predstavnicima Evropske federacije sindikata.
"Kako je to moguće da jedino u Srbiji nije bilo nikakvih protesta. Bilo je u Španiji koja mnogo bolje stoji od Srbije, bilo je u Grčkoj koja je mnogo bolje stajala, pa i danas u krizi bolje stoji od nas. Dakle, postavljeno nam je to pitanje, vrlo uvijeno, vrlo pažljivo da nas ne uvredi", navodi Čanak.
"I to je bila, dakle, ta poslednja poruka da je vreme ili da učinimo nešto što nam sleduje iz opisa poslova koji pripadaju sindikatu ili da zatvorimo firmu da ne varamo više ni naše članove, ni one koji čitaju u novinama ili nas pitaju. Dakle, to je jedan od razloga koji je prevršio kap u čaši, bila je to kap koja je prevršila meru, i mi smo doneli odluku da tome pristupimo", kaže on.
Za ekonomistu Aleksandra Stevanovića iz beogradskog Centra za slobodno tržište ovo su samo obećanja, a sindikati nemoćni da masovne demonstracije sprovedu u delo.
"Prete već 15 godina i nikad nisu organizovali ništa što bi ličilo na ikakvu vruću jesen. Druga stvar, krajnje je interesantno da u Srbiji se kao povod za sindikalne akcije koriste stvari koje ama baš ni u najširem smislu nemaju nikakve veze sa ugovorom o radu kolektivnim, a ni pojedinačnim, a ni granskim", smatra Stevanović.
"Tako da s te strane, to je jedna klasična zloupotreba onoga što je industrijska demokratija i kako to funkcioniše u celom svetu. Interesantno je takođe da se tu najviše bune zaposleni koji rade na fiktivnim radnim mestima, uglavnom u javnom sektoru koji po prirodi stvari moraju ostati bez tih radnih mesta da bi nama - celom društvu, moglo da krene, pa i njima", poručuje on.
Štednja je, smatra Stevanović, jedini način da zemlja i društvo krenu napred i da se razvijaju, a to znači i povlačenje teških poteza kao što je smanjenje državne administracije.
