Srbi i Hrvati u "jurišu" na Arape i (ostale) Evropljane

O problematičnoj privrednoj saradnji između Srbije i Hrvatske, neiskorišćenim i propuštenim prilikama i nužnosti da se obe zemlje konačno oslobode demona prošlosti zarad obostranog ekonomskog prosperiteta, za "Vesti" govori Drenislav Žekić, direktor predstavništva Privredne komore Srbije u Hrvatskoj. Osim međusobne robne i trgovinske razmene, obe zemlje velike mogućnosti imaju u zajedničkim nastupima na trećim tržištima.

Ovde potpis

Mnoge hrvatske kompanije mogu da koriste pogodnosti proizvodnje u Srbiji za plasman svoje robe na rusko tržište, pod veoma povoljnim uslovima. Sa druge strane, ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju, ona postaje prvo i najbliže evropsko tržište Srbiji. Žekić tvrdi da bi uspostavljanje proizvodnje i prerade voća i povrća ili neke druge robe u Hrvatskoj, dalo srpskoj privredi konkurentsku prednost na zahtevnom zapadnoevropskom tržištu.

Upravo je prošlo godinu dana od kako je u Zagrebu otvoreno predstavništvo Privredne komore republike Srbije. Da li je bilo razloga da se to obeleži šampanjcem?

- Ima vremena do šampanjca. Puno je važnije da je ovde otvoreno privredno predstavništvo koje će moći, uz ostale institucije, valjano predstavljati interese privrede Srbije na hrvatskom, a uskoro i na širem zajedničkom evropskom tržištu. Iskustvo u proteklih godinu dana govori da je to trebalo uraditi i ranije. Sada je, ipak, najvažnija perspektiva za privrednike, koja se nudi u privrednoj saradnji dveju susednih država.

U Srbiji posluje više od 200 hrvatskih kompanija, dok je u Hrvatskoj desetak puta manje srpskih firmi. Koji su razlozi?
- Hrvatska se, nažalost, nije pokazala kao primamljiva destinacija za strane investicije poslednjih godina. Tu treba tražiti i razloge manje prisutnosti srpskih firmi na ovdašnjem tržištu, u odnosu na brojne hrvatske koje već duži niz godina posluju u Srbiji. Naravno da su negativan uticaj na sve imali i događaji i odnosi iz prošlosti. Situacija je danas puno povoljnija nego pređašnjih godina, pa se može očekivati i sve veći broj preduzeća i preduzetnika iz Srbije u Hrvatskoj.

Privrednici sa jedne i druge strane granice priliku vide u zajedničkom nastupanju na stranim tržištima. Jesu li već ostvareni slični projekti?
- Mnoge hrvatske kompanije već koriste pogodnosti koje Srbija ima prilikom izvoza na rusko tržište. Ugovor Srbije i Ruske federacije omogućava bescarinski izvoz u Rusiju, dok za iste ili slične robe hrvatske firme plaćaju carinu od 20 do 30 odsto, što smanjuje njihovu konkurentnost. Slična je situacija i sa izvozom u neke od arapskih zemalja. Sa druge strane, Hrvatska će ulaskom u Evropsku uniju postati najbliže evropsko tržište Srbiji. Neki kontakti već postoje, ali to nije dovoljno. Verujem da će Srbija i Hrvatska prepoznati zajednički interes i savladati sve ono što je do sada opterećivalo njihove političke, pa i privredne odnose.

Koliko je realno takvo udruživanje i zajednički nastup na trećim tržištima, kada obe države prolaze kroz veliku krizu?
- Kriza je većini ljudi opterećenje i teret, mada nekima može biti i šansa da se prave iskoraci. Pa upravo je kriza ta koja treba da natera ljude da promene dosadašnje navike i ponašanje. Izlaz je u tome da zajedničkim snagama naprave novu vrednost i prodaju je, pa da zaradu podele. Srbija je vodeći svetski proizvođač bobičastog i koštunjavog voća, a Hrvatska je vodeća turistička zemlja u regionu. Pametni i snalažljivi ljudi naći će u tome zajednički interes. Neka im politika ne smeta, a država ako može neka pomogne. Samo neka ne odmaže. Ako vam kažem da su velike šanse da neki hrvatski hoteli budu opremljeni srpskim nameštajem, a ne recimo onim iz Kine ili Turske, onda verujte da ne govorimo samo o šansama.

Hrvatski izvoznici prilično su uznemireni zbog ulaska u EU, jer će izgubiti povlastice koje im je donosila CEFTA. Koliko je njihova nervoza opravdana?
- Hrvatska će izgubiti deo dosadašnjih povoljnih uslova izvoza svoje robe i usluga na tržište CEFTE i potpuno je razumljivo da se tome niko od privrednika ne veseli. To je deo cene ulaska u EU. Međutim, mnoge će to naterati da presele svoju proizvodnju i poslovanje u zemlje CEFTE, pa tako recimo i na srpsko tržište.

Koliko su bili uspešni oni srpski privrednici koji su, uprkos negostoljubivoj klimi prošlih godina ušli na hrvatsko tržište?
- Ako privredne odnose gledamo kroz podatke o robnoj razmeni, onda možemo reći da je srpska privreda uspešna. Od oko 900 miliona, srpski su privrednici u Hrvatsku plasirali robe za više od 400 miliona. I to ako se uzme u obzir da je lane podbacio izvoz repe i nekih industrijskih proizvoda, zbog suše. Međutim ukoliko za kriterijum uzmemo direktna ulaganja srpskih privrednika u Hrvatsku, onda nema razloga za zadovoljstvo. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati direktne investicije. Smatram da će, ipak, ulazak Hrvatske u EU otvoriti nove šanse i potrebe da srpski preduzetnici ovde više ulažu. Turizam, ekološka poljoprivreda, energetika i neke druge perspektivne grane čekaju strane investitore. Nema razloga da to ne budu ljudi iz Srbije.

Koje srpske kompanije sada pokazuju interes za ulazak na hrvatsko tržište?
- Za sada najviše interesovanja pokazuju proizvođači prehrambene i robe široke potrošnje i to na način da nađu ovde partnere koji će uvoziti i distribuirati tu robu. To je najjednostavniji oblik privredne saradnje, ali verujem da će srpski privrednici vrlo brzo otkriti i druge potencijale ovde. Kada iz Bačke Palanke pređete mostom u Ilok, već ćete biti u Evropi. I zato treba očekivati hrabrije iskorake iz Srbije prema evropskom tržištu, preko Hrvatske.

Avioprevoznici u Hrvatskoj svojevremeno su odbili srpski JAT, koji je zatim našao atraktivnog partnera u Kataru. Za to vreme Croatia Airlines gomila gubitke. Kako vidite ovaj slučaj?
- Svi avioprevoznici iz regiona našli su se u istom problemu. Malo i siromašno tržište, firme bremenite dugovima. Sada će svi biti pomoćni servisi velikih kompanija. Možda su i najbolji primer kako se zbog iracionalnih razloga brzo i lako propada. Nasuprot njima, železnice su barem shvatile da se moraju povezati, pa kad već ne voze putnike u zajedničkim vagonima, onda to rade sa teretom. Ekonomski razlozi nateraće privrednika da se dogovara, da se povezuje i traži zajednička rešenja. Lepo kaže narod "sila Boga ne moli".

Kada smo kod avioprevoznika, zašto još nema veze između Zagreba i Beograda?
- Ima nekih veza u turističkoj sezoni, ali redovnih linija nema. Možda je neisplativo, ko to zna. Ipak, porazno je da nema ni vozova koji bi razdaljinu od 400 kilometara prelazili za tri sata. Sada voze sporije nego pre 50 godina. Sreća je da barem imamo moderan autoput, pa to donekle kompenzuje sve ove nedostatke kod avioprevoznika i železnica.

Iz kojih razloga Srbija ima više uspeha u privlačenju stranih investicija od Hrvatske?
- Nije dovoljno samo privući investitore već i poboljšavati poziciju domaćih ljudi. Strane investicije i nove tehnologije donose ljudima nova znanja, nova iskustva, menjaju njihovu dosadašnju poziciju i to je važno iskoristiti i za rast domaće industrije i biznisa. Zato je važna ta atraktivnost Srbije kao vodeće investicijske destinacije u regionu. Hrvatska je posustala na tom planu zadnjih godina i možda će je ulazak u EU naterati da se trgne iz letargije.