Hrvatska bitka za tržište Srbije
Hrvatska bi trebalo uskoro da uđe u Evropsku uniju a pitanje koje se sve češće nameće je kako će se odvijati trgovina ubuduće. Da li će Hrvati moći da zadrže neke povlastice koje su imali po Cefta sporazumu, pitanje je posebno značajno za njihovu jedinu fabriku cigareta u Rovinju.
U toku su razgovori između Evropske komisije i vlade o reviziji prelaznog trgovinskog sporazuma. Glavni kamen spoticanja u dosadašnjim pregovorima je to što EK za Hrvatsku traži uvođenje kvote u iznosu od 1.625 tona godišnje.
Time bi se, kako EU tvrdi, omogućilo nesmetano funkcionisanje "tradicionalnih trgovinskih tokova” između Hrvatske i Srbije u oblasti cigareta nakon ulaska Hrvatske u EU, 1.jula ove godine. Regularna carinska stopa prilikom izvoza cigareta iz EU u Srbiju je, inače, 57,6 odsto što je mnogo više od predloga EK, piše Poltika.
Bojana Todorović, pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine, koja je član tima za ove pregovore kaže da naša strana na ovakav predlog ne može da pristane.
"Teško možemo da pristanemo na kvotu, jer upravo srpska industrija sada očekuje da se pogoršavanjem uslova poslovanja za hrvatsku kompaniju, kompenziraju gubici koji su nastali za naše kompanije u ranijem periodu na tržištu Hrvatske", kaže pomoćnica ministra.
Do sada ova argumentacija nije imala pozitivne reakcije, jer EK smatra da ne dolazi do promena na tržištu, da će iz Hrvatske ulaziti iste količine cigareta i po istoj carini, kao i svih prethodnih godina, a da Srbija dobija mnogo više time što će automatski imati povoljniji pristup hrvatskom tržištu nego što ga je imala po CEFTA sporazumu.
Srđan Lazović, direktor za korporativne i regulatorne poslove za CEFTA region u kompaniji "Britiš Amerikentobako” (BAT) smatra da ne postoji nijedan opravdan razlog zašto bi se, ulaskom Hrvatske ili bilo koje druge zemlje u EU, menjala ustanovljena pravila igre.
"Sve strane kompanije koje imaju fabrike u Srbiji, mogle bi da koriste tu kvotu. To bi značilo da će deo proizvodnje u našoj fabrici u Vranju biti zamenjen proizvodnjom u našim fabrikama u EU. I to za BAT nije problem. Ali zašto bismo mi 10 godina nakon privatizacije domaće duvanske industrije i ogromnih investicija, bili prinuđeni da, zbog jedne birokratske floskule, sada gasimo bilo koje radno mesto u Srbiji? Zašto bi Srbija uvozila cigarete kada ih danas proizvodi dovoljno kod kuće? Zašto bi se povećavao spoljnotrgovinski deficit Srbije, koji je danas visok?", izričit je Lazović.
Postoje mišljenja da domaća industrija zapravo želi na ovaj način da oteža prisustvo TDR-a na domaćem tržištu.
"To je zamena teza. Mi se zalažemo za transparentnost i iste uslove za sve učesnike na tržištu. Dakle, na isti način na koji smo mi došli na ovo tržište, uposlili domaću radnu snagu, investirali kao kompanija preko 200 miliona evra u Srbiju. Verujem da niko nema pravo da gasi domaća radna mesta zarad očuvanja ili otvaranja novih radnih mesta u EU ili da, još gore, koristi sve povoljnosti koje dobija punopravnim članstvom u EU u vidu neograničenog pristupa, bez ikakvih ograničenja, jedinstvenom evropskom tržištu od 500 miliona stanovnika, a da pri tome zadrži i sve koristi koje je imao u trgovinskom sporazumu iz koga je upravo izašao", kaže Lazović.
