"Novac sa Kipra neće završiti u Srbiji"
Ekonomista Nikola Fabris ocenio je u četvrtak da će većina građana Srbije koji imaju štedne uloge na Kipru podići taj novac, ali da on neće završiti u Srbiji.
On je za Radioteleviziju Srbije (RTS) rekao da Kipar zbog finansijske krize više neće biti sigurna "of šor destinacija" i da će sumnjivi kapital otići na neko drugo mesto.
"Nije realno da se taj novac vrati u Srbiju, postoje razlozi zašto on već nije u Srbiji. Oni će sigurno naći neku drugu of šor destinaciju", ocenio je Fabris.
Po njegovim rečima, kriza na Kipru neće ugroziti zemlje evrozone, "pošto je to isuviše mala ekonomija", ali je dodao da EU neće dopustiti da Kipar bankrotira već će dobiti pomoć kao što su dobile Grčka, Portugala i Irska.
Govoreći o ideji EU da se naplati jednokratni poreza do 10 odsto na uloge u kiparskim bankama, kao predlogu za nalaženje niovca za smanjenje budžetskog deficita Kipra, on je je rekao da nijedna zemlja do sada nije uvela takvu meru jer ona izaziva finansijsku nestabilnost.
"Očigledno je da pravi razlog za mere EU nija bila finansijska nestabilnost Kipra, već činjenica da jeste član EU, a nije poštovao sva pravila i dopustio je da uđe prljavi kapital", rekao je Fabris.
Skupština Kipra je u utorak odbacila predlog zakona o vanrednom, jednokratnom porezu na depozite, što je uslov za dobijanje međunarodnog zajma za finansijsku stabilizaciju.
Predlogom propalog zakona bilo je predviđeno da se na sve uloge preduzeća i građana u bankama manje od 100.000 evra naplati jednokratni porez od 6,75 odsto, a na veće depozite porez od 9,9 odsto.
Kiparska vlada je u sredu izmenila predlog tako da zaštiti štediše s depozitima do 20.000 evra, koji ne bi bili dužni da plate prinudni porez.
