Priština merka srpske firme na severu
U poslednje tri decenije država Srbija uložila je u rudnike, Trepčine topionice, branu Gazivode, termoelektrane u Obiliću, rafinerije, železnicu, puteve i druge objekte na Kosmetu 18 milijardi evra, a od 1999. godine 1,5 milijardi evra.
Kako ističe Milivoje Miletić, direktor Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, vrednost srpske imovine na Kosmetu trenutno prelazi 200 milijardi evra.
Sve što je iole vredelo Albanci su kroz nameštene privatizacije već prigrabili. Sada su na severu na udaru sve firme kojima još upravljaju Srbi i koje Srbija smatra svojom imovinom.
- Vlada Srbije trenutno na Kosovu potražuje 376 objekata, ali nijedan još nije uspela da povrati - kaže Miletić.
Već mesecima iz Prištine stižu pozivi tamošnje agencije za privatizaciju radi procene vrednosti i prodaje jedne firme na severu koju je izgradila Srbija s ciljem da zadrži Srbe na ovim prostorima.
- Slična upozorenja dobijaju i direktori drugih preduzeća na severu - kaže Vukoje Vukojević, direktor pogona Lole u Lešku kod Leposavića i predsednik Privredne komore Kosova i Metohije. On dodaje da se "zasad ne odazivaju na te pozive", kao i da imaju puno problema u poslovanju.
- Pošto nismo registrovani u Prištini, otežana nam je sloboda kretanja, zbog carina i drugih problema na punktovima ne možemo ni u Srbiju - kaže Vukojević.
Iz Prištine ne kriju da su im najinteresantniji: Trepča i njeni rudnici (Stari trg, Belo brdo, Crnac, Koporić), brana, jezero i hidrocentrala Gazivode kod Zubinog Potoka, trafostanica Valač kod Zvečana... Svu ovu imovinu u Prištini smatraju vlasništvom države Kosovo i žele da prodajom napune praznu kasu, ali i "vrate dug" Medlin Olbrajt, Vesliju Klarku, Kristoferu Delu, Vilijamu Vokeru i drugima koji su Kosovo gađali uranijumskim bombama, a sada se pojavljuju kao vlasnici ili predstavnici velikih kompanija koje žele da kupe najveće energetske objekte u pokrajini.
Otimaju i Simpovu fabriku- Mada je naša firma stoprocentno u vlasništvu Simpa, iz Prištine su odavno "bacili" oko na nju i imaju nameru da je privatizuju. Trenutno smo pred zatvaranjem, jer nam je ograničena sloboda kretanja, pa ne možemo da se snabdemo repromaterijalom, niti da u Srbiju i u Skandinaviju, gde smo uglavnom plasirali naše proizvode, izvezemo nameštaj - priča Slavoljub Đurđević, direktor Fabrike lameliranog nameštaja u Zubinom Potoku.
Fabrike bez zaštite- Ako ostanemo u nezavisnom Kosovu, a našu firmu isture na prodaju, niko od Srba neće moći da je kupi, jer su Srbi siromašni. Da je država Srbija ranije privatizovala, otimačina bi bila teže izvodljiva. Sada je na srpskom narodu da se brani, da ostane deo Srbije i da tako zaštiti i svoje fabrike, elektrane i rudnike - kaže Darko Popović, rudar iz rudnika Crnac kod Leposavića. |
