Dolina džinsa preživela potop
Preživeli smo definitivno, a mnogi su mislili da nam nema spasa. Konačno smo stali na zdrave noge i ojačali, ugovorili smo značajne izvozne poslove, ponovo otvaramo nova radna mesta i upošljavamo nove radnike.
Ovako stanje u dolini džinsa opisuje Tigrin Kačar, doajen u ovom poslu, vlasnik džins konfekcije Stig i predsednik Izvršnog odbora Asocijacije novopazarskih tekstilaca ASTEKS.
- Spasli su nas ogromno iskustvo, izuzetan kvalitet, na kome smo stalno radili, praćenje svetskih trendova i lansiranje sopstvenih brendova, neverovatna upornost, kao i nastupanje na sajmovima širom Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza. Mnogi su morali da stave ključ u bravu i otpuste radnike, opstali su najsposobniji i najuporniji - kaže Kačar.
U godini koja je tek počela novopazarski proizvođači džinsa radiće za kupce u Rusiji, Ukrajini, Belorusiji, Kazahstanu, Poljskoj, Švedskoj, Nemačkoj... Već početkom marta moraće da upošljavaju nove ili da na posao vraćaju ranije otpuštene radnike.
- Mislim da smo u kvalitetu postigli savršenstvo (većina poseduje sertifikat ISO-9001), Kineze smo oterali u Afriku, više nam nisu konkurencija. Bolji smo i od Turaka, a u mnogo čemu smo ispred naših nekadašnjih učitelja Italijana. Nadiru proizvođači iz Indije, Kambodže i Vijetnama, utakmica će i dalje biti paklena, ali ne bojimo se, najteže je prošlo - ocenjuje Kačar.
Novopazarski proizvođači džinsa najviše očekuju od tržišta Rusije.
- Za nas su Srbija i bivša Jugoslavija odavno tesne. U vreme krize koja je potresala ceo svet nije bilo lako osvojiti strana tržišta. Ipak, mi smo uporno forsirali izvoz i to počinje da se isplaćuje. Pošto proizvođači iz Srbije imaju povlašćen položaj na tržištu Rusije, gde izvozimo bez carine, mnogo Turaka i proizvođača džinsa iz Italije i Grčke žele da grade fabrike u Srbiji i tako dopru do ruskog tržišta.
Turci će jednu od fabrika graditi i u Novom Pazaru, ali ih ne doživljavamo kao konkurenciju jer će zaposliti 1.000 radnika. Sa Turcima, inače, odranije imamo dobru saradnju. Iz te zemlje stiže nam i najviše teksas platna koje je naša glavna sirovina - kaže Kačar.
U Novom Pazaru veruju da će oživljavanje proizvodnje džinsa oživeti ceo kraj. Dok je "radio džins" Novi Pazar je bio grad bogatih i srećnih ljudi. Mnogo novca je trošeno za "slatki život" - samo u centru grada bilo je dvadesetak striptiz barova. Sve je to sa krizom nestalo, a čak 25.000 Novopazaraca čeka posao. Osim brojnih proizvođača džinsa, potonuli su i nekadašnji giganti poput Tekstilnog kombinata Raška.
- Glavni cilj nam je da oživimo i Tekstilni kombinat Raška, koji je podeljen u 39 celina i isturen na prodaju. Kupaca još nema, ali interesovanja ima. Očekujemo da će neke od pogona kupiti ovdašnji, a neke strani investitori. Svako novo radno mesto za nas je zlata vredno - kaže gradonačelnik Novog Pazara dr Meho Mahmutović i ne krije radost što je proizvođačima džinsa konačno krenulo. - Kad njima krene, krenuće i celom gradu.
Pogoni u TurskojU srećno vreme, pre devedesetih i tokom ratnih zbivanja na tlu bivše Jugoslavije, a posebno u vreme sankcija, džins je cvetao u Novom Pazaru i celom Sandžaku - Raškoj oblasti. U jednom periodu praktično je svaka druga kuća bila radionica, čak 1.000 Novopazaraca imalo je manji ili veći pogon za proizvodnju farmerica. U ovoj branši radilo je oko 5.000 ljudi. Danas je ostalo stotinak proizvođača, od toga tridesetak vrlo moćnih. Neki imaju i isturene pogone u Turskoj, Češkoj i Rusiji. Ukupno je u džins industriji uposleno oko 1.000 radnika. Procenjuje se da će u toku ove godine njihov broj biti udvostručen.
Proizvodnja teksas platnaNekad je dnevno u Novi Pazar, mahom iz Turske, stizalo pet do deset šlepera teksas platna koje se i sada uvozi uglavnom iz Italije, Grčke, Češke, Pakistana, Bangladeša i Indije. Pokušaji da se teksas proizvede i u Novom Pazaru dosad su padali u vodu jer je to vrlo skupa investicija, a i strahuje se da bi pazarski teksas bio skuplji od indijskog, pakistanskog ili turskog. Ipak, od ove ideje se ne odustaje, a možda će prodajom kombinata Raška i to biti rešeno. |
