Kamate za propast
Samo preduzeća koja uspešno posluju mogu dodatno da se zaduže kod banaka, bez obzira na to da li je reč o klasičnim kreditima ili onima koje pomaže država. Koliko zajmovi za privredu koštaju, bankari uglavnom - kriju, pišu beogradske Večernje novosti.
Nema javno dostupnih podataka, već se klijenti pozivaju da svrate do banke "oči u oči". Jer, kamata zavisi od veličine firme, dosadašnje saradnje sa bankom, finansijske situacije u preduzeću, ali i onoga što se nudi kao garancija za otplatu duga.
Svuda je jeftinijeKrediti privrednicima u zemljama Evropske unije i te kako su jeftiniji u odnosu na one u Srbiji. To su u periodu pre krize obilato koristila i ovdašnja preduzeća "preskačući" domaće banke i zadužujući se direktno u inostranstvu. Kamatne stope u EU, prema poslednjim podacima, kreću se od 2,12 do 4,9 odsto, već u zavisnosti od roka, namene i ukupnog iznosa kredita. U okruženju je, takođe, povoljnije nego kod nas. Tako je cena zajmova u kunama u susednoj Hrvatskoj ispod 10 odsto, gotovo na nivou na kome se ovde odobravaju krediti vezani za evro. |
Zvanični podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je prosečna kamatna stopa na investicione kredite na nivou sektora 7 odsto, i to ako je kredit vezan za stranu valutu. Cena je više nego dvostruka, 15 odsto, ako preduzeće zajmi dinare na duži rok. Kod kratkoročnih zajmova, prosečne stope stope su 7,8 odsto za evre, odnosno više od 17 odsto za dinarske kredite.
"Da bismo mogli da otplatimo takav kredit, morali bismo bar duplo skuplje da prodamo naš proizvod u odnosu na ono koliko nas košta njegova proizvodnja", kaže za Večernje novosti Saša Novaković, vlasnik firme "FIM" iz Trstenika, koja se bavi proizvodnjom bebi opreme.
"To znači da veleprodajna cena mora da bude 100 odsto viša u odnosu na proizvođačku, što je nemoguće. Jer, samo u tom slučaju, imali bismo dovoljno da platimo troškove radnika, struje, ratu kredita, razliku u kursu, amortizaciju mašina i da nam ostane od 20 do 30 odsto zarade koju bismo uložili u novu proizvodnju.
Mimo kamatne stope, najveći problem kod zaduživanja je obezbeđenje takvog kredita.
"Svi traže zalogu, hipoteku ili garanciju", kaže Novaković. "Kada kupite mašinu na lizing, ona je na neki način založena i ne možete da je iskoristite ponovo za obezbeđenje kredita. Ako nemate nekog finansijski „jakog“ prijatelja koji će dati garanciju za vas, preostaje vam jedino da stavite hipoteku na sopstvenu kuću.
Pravi trošakKolike su, zaista, kamate za privrednike, bankari ilustruju jednostavnim primerom: na iznose subvencionisanih kamata treba dodati još oko pet odsto, koliko "pokriva" država. Tako bi dinarski zajmovi koštali više od 16 odsto, a oni vezani za evro oko osam procenata godišnje. |
Novaković ističe da je idealan kredit onaj koji se dobija preko Fonda za razvoj. Ovi krediti, inače, važe za najpovoljnije na tržištu. Na zajmove na duži rok preko Fonda mogu da računaju samo firme koje posluju sa profitom. Tako investicioni kredit uz valutnu klauzulu, sa rokom do pet godina, može da se dobije i po stopi od 2,8 odsto, ako je obezbeđen garancijom ili avaliranom menicom banke. Za ostale slučajeve kamata je 4,5 odsto.
Kod kratkoročnih zajmova, koji moraju da se vrate za godinu, odnosno dve, nije izričito naglašeno da firma ne sme da ima gubitke u poslednje dve godine. Kamata je tri, odnosno 4,5 odsto. Ovi uslovi važili su za ovogodišnji program kreditiranja Fonda za razvoj. Koliko sredstava i po kojoj ceni će biti plasirano u 2013. tek treba da bude poznato.
"Cena kapitala u Srbiji i sve kamate na kredite, izuzev Fonda za razvoj i subvencionisanih zajmova države, za srpsku privredu su neizdrživi", ukazuje i Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije. "Firmama ne omogućavaju ni puko preživljavanje".
Kada je reč o subvencionisanim kreditima, i u 2013. bi država trebalo da pomogne privrednicima da plate kamate na zajmove za održavanje likvidnosti. Doduše, na njih mogu da računaju samo najbolji dužnici.
"Država je ove godine izdvojila 1,3 milijarde dinara za subvencionisanje kamata po ovim kreditima", rečeno je Večernjim novostima u Ministarstvu finansija i privrede.