Srbija van opasnosti od bankrota
Zahvaljujući poslednjoj pozajmici finansijsko-politička situacija u Srbiji može se smatrati nešto rasterećenijom. No, to ne menja potrebu za što bržim smanjenjem zabrinjavajuće visokog budžetskog deficita - ocenjuje švajcarski dnevnik “Noje cirher cajtung”.
Pre samo nekoliko meseci vlada Srbije je upozoravala na državni bankrot i poručivala da je isplata plata i penzija u bližoj budućnosti neizvesna. Nervozno se špekulisalo i o tome kakvo je zapravo činjenično stanje u javnoj kasi. Međutim, ovih dana nema više naznaka tog alarmatnog stanja kao ni uznemirenosti u vladi.
Prema rečima ministra finansija Mlađana Dinkića "Srbija definitivno više nije u opasnosti od bankrota“. U prva dva meseca novac se morao obezbeđivati dan za danom, da bi se isplaćivale plate i penzije. A u sledeću godinu se ulazi čak i sa novčanom zalihom.
Bolja likvidnost
Koji su uzroci promenama? Na prvom mestu je posredi politička igra u kojoj se situacija koju je ostavila prethodna vlada okarakteriše kao posebno teška. Tog pravila se držala i novonastala koalicija nakon izbora u Srbiji koja sada tvrdi da državni budžet ne može baš tako lako da ispari, kao što je to najavljivano po preuzimanju dužnosti.
Na drugom mestu je činjenica da je Srbija uspela da zaradi na tržištu obveznicama. Tom prilikom je prodato svih ponudjenih 750 miliona dolara petogodišnjih evro-obveznica sa prinosom od 5,45 odsto, čime je poboljšana likvidnost. Još evro-obveznica u vrednosti od dve milijarde dolara je planirano za 2013. Prema rečima zvaničnika novac iz Međunarodnog monetarnog fonda neće biti neophodan ni za budžet ni za devizne rezerve.
Dogovor o kreditu sa Srbijom Vašington je u februaru ove godine doveo na tanak led jer je tadašnja vlada imala više rashoda nego što je do bilo dogovoreno. Međutim, sada je situacija takva da su vrata jednim delom ponovo otvorena. Dogovoreno je da se razgovori o kreditu nastave u proleće 2013. Taj kredit bi bio kredit iz predostrožnosti koji će u principu koristiti samo u slučaju nužde.
Nacrt budžeta isuviše ružičast
Prednost jednog takvog dogovora za Srbiju, koji će verovatno trajati tri godine, je u tome što je povezan sa niskim obavezama i što doprinosi umirivanju investitora. To je za Srbiju od velike važnosti jer razloga za uzbunu još ima. Neophodnost važnih reformi naglašava i MMF. Njegovi zastupnici prebacuju vladi da je nacrt budžeta za 2013. godinu isuviše ružičast: najave smanjenja deficita sa 6.7% na 3.6% BDP-a su upitne. Oni su takođe zabrinuti i za visinu javnog duga, koji po zakonu ne bi smeo da bude veći od 45% BDP-a, a koji će se u prvoj polovini 2013. popeti na skoro 65%.
Ono što dodatno otežava privredno stanje je i to što se Srbija uprkos slaboj konjunkturi - BDP će po svemu sudeći u 2012. opasti za 2% - bori sa konstantno visokom inflacijom. Pad poljoprivredne proizvodnje, nestabilna vrednost dinara i povećanje administrativnih troškova doveli su do toga da inflacija u Srbiji iznosi 12.9%, što je evropski rekord.
Iz tog razloga Narodna banka Srbije je odlučila da sledi restriktivnu monetarnu politiku što je propraćeno pohvalama MMF-a. Ali aplauz se ne podrazumeva. Nova vlada je izglasala zakon o Narodnoj banci Srbije koji ograničava nezavisnost u biranju funkcionera, što je pojačalo strah kod MMF-a da bi ista mogla da podlegne pritisku politike. No, dosad su se ovi strahovi pokazali neosnovanim, piše švajcarski list.
