Kuvajt dao 25 miliona evra za Prokop
Vlada Srbije i Kuvajtski fond za arapski ekonomski razvoj (KFAED) danas su potpisali ugovor o kreditiranju izgradnje železničke stanice "Prokop" u Beogradu i zajmu vrednom 25 miliona evra. Izgradnja "Prokopa" će, kako je najavilo Ministarstvo saobraćaja Srbije, biti nastavljena na proleće 2013. godine.
Premijer Srbije Ivica Dačić precizirao je posle potpisivanja ugovora da je taj kredit samo deo sredstava za završetak celog projekta, koji je počet pre nekoliko decenija. Dačić nije rekao kada bi mogao da bude gotov čitav projekat, ali je napomenuo da je Srbiji u interesu da se to dogodi što pre.
"Ministar Mrkonjić je tako govorio o rokovima za Koridor 10. Meni je govorio da će da se povuče kada se završi taj koridor 10, pa sam onda video da on taj rok malo odugovlači. Nadam se da što se tiče Prokopa nećemo imati nikakva obećanja koja nećemo moći da realizujemo", kazao je Dačić.
Kredit Fonda za arapski ekonomski razvoj odobren je sa fiksnom kamatnom stopom od tri odsto godišnje, rokom otplate od 18 godina i grejs periodom od četiri godine.
Dačić je istakao da se nada daljem razvoju saradnje Srbije i Kuvajta i najavio da postoje izgledi za saradnju u građevinarstvu, ali i vojnoj industriji.
Direktor Fonda za arapski ekonomski razvoj (KFAED) Abdulvaha el Bander istakao je da Srbija zaslužuje pomoć i podršku i da ne treba da sama prolazi kroz ekonomske teškoće.
Ugovor sa Kuvajtskim fondom potpisalo je i preduzeće "Železnice Srbije", a prisustvovao je i ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić koji se i sastao sa kuvajtskom delegacijom.
"Nema sumnje, da će današnji ugovor u velikoj meri ubrzati završetak dugogodišnjeg projekta, koji nismo uspeli da do sada stavimo u funkciju, pre svega zbog hroničnog nedostatka sredstava", kazao je Mrkonjić.
On je ukazao da se radi "o izmeštanju stare železničke stanice, u ekstra gradskoj zoni, koja zauzima više od 86.000 hektara, i po svim evropskim kriterijumima i parametrima predstavlja ogromni potencijal za investiranje". Kaže da se vrednost zemljišta koje pripada prvoj zoni procenjuje na 10 milijardi evra.
