Šta će MMF danas da nam radi?

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) doputovaće u Beograd u ponedeljak, 8. februara, povodom treće revizije kreditnog aranžmana sa Srbijom.

Naime, MMF je 15. maja 2009. godine Srbiji odobrio kredit od 2,9 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi. Do sada su povučene dve tranše tog kredita u ukupnoj vrednosti od 1,12 milijardi evra, a od rezultata razgovora koji će biti održani od 9. do 23. februara ove godine sa strancima koji imaju novce, zavisiće i povlačenje treće tranše kredita od 350 miliona evra. Plan Narodne banke Srbije (NBS) je da ta tranša bude povučena u maju ove godine.

Šta Srbija treba da uradi da dobije pare? Srbija se sporazumom sa MMF-om obavezala na niz stvari koje mora da uradi kako bi naše devizne rezerve bile ojačane tuđim parama. Te obaveze su:
* smanjenje izdataka za isplate zarada budžetskih korisnika
* zamrzavanje (državnih) plata i penzija u 2010. godini
* otpuštanje viška zaposlenih u državnoj administraciji
* usvajanje novog zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju

Pitanje je, dakle, kojom će mukom MMF da nas muči da bi nam dao pare? A da će biti muka - biće, jer su naši političari najavili mogućnost odmrzavanja plata i penzija tokom 2010. - što predstavlja direktno kršenje jednog od temelja dogovora sa strancima. Uz veliku javnu potrošnju, uz šurnjaje, svaje, teče i ostale srodnike članova stranaka na vlasti, koji čine veliki srpski činovnički aparat, neće biti lako pregovarati sa stručnjacima iz MMF-a. Zašto? Pa zato što oni imaju "neke bojazni" u vezi sa nama...
 

Čega se plaši MMF? Po priznaju stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu Bogdana Lisovolika, u ovoj instituciji pred početak razgovora 9. februara “postoji zabrinutost“ bar u pogledu dve stvari:
* da Srbija izdvaja više novca za isplate zarada nego što je predviđeno sporazumom sa MMF-om
* da neće biti otpušteno više od 8.000 činovnika u javnoj administraciji, kako je dogovoreno

Čega se plaši Srbija?
* Da će MMF da shvati da nismo ozbiljno mislili to što smo obećali

Sačekajmo sa odmrzavanjem plata i penzija

Ne čudi, dakle, što neki naši eminentniji stručnjaci ipak upozoravaju da malo prikočimo. Kako je beogradskim medijima nedavno govorio savetnik premijera Srbije Jurij Bajec, treba da sačekamo ”značajniji” ekonomski oporavak da bi mogli da se ”širimo”. 

”Mislim da baš i nije realno da odmrznemo penzije i plate u javnom sektoru, sigurno ne dok ekonomska aktivnost ne pokaže ozbiljnije znake oživljavanja. MMF najviše interesuje naš sistem isplaćivanja penzija, pošto niko u toj instituciji ne može da shvati da iz bruto domaćeg proizvoda izdvajamo toliko mnogo za njih”, ističe Bajec. 

Nezaposlenost gorući problem

U suštini, svi znamo šta je veliki problem kod penzija - malo ljudi radi, mnogo ljudi prima penzije, a to ne može tako. I premijerov savetnik nezaposlenost ističe kao glavno pitanje u vezi sa oporavkom srpske privrede, u vezi sa isplatom penzija, u vezi sa dogovorima sa MMF-om...

“U Srbiji radi tek svaki drugi čovek u generaciji aktivnog stanovništva, znači među građanima starosti od 15 do 65 godina. Dokle god je stopa zaposlenosti aktivnost stanovništva 50 odsto, u penzionom sistemu osiguranja će biti problema. A te probleme nije moguće rešiti novim i novim izdvajanjima iz državne kase. Zbog toga sporazum Srbije i MMF-a o zamrzavanju nije bio posledica nekog hira ili tvrdog stava Međunarodnog monetarnog fonda...“, kaže Bajec.

Nezaposlenost će, prema Bajecu, i u 2010. ostati glavni ekonomski i socijalni problem u Srbiji, a najavljeno povećanje ekonomske aktivnost ne znači i proporcionalno povećanje radne snage, jer je potrebno da prođe vreme da poslodavci ponovo zaposle ljude. Takođe, Bajec ističe da će novi zakon o penzijama doneti poboljšanja, neka odmah, neka na duži rok, ali to neće rešiti problem nezaposlenosti.

Srbija dužna 33,26 milijardi dolara Osim nezaposlenosti, veliki problem za Srbiju predstavlja i spoljni dug, koji je krajem novembra 2009. dostigao cifru od 33,26 milijardi dolara, što je za 2,7 odsto više nego mesec dana ranije. Dug je veći za čak 8,3 odsto u odnosu na kraj 2008. godine. U odnosu na kraj 2000. godine spoljni dug Srbije uvećan je čak 3,2 puta, jer je tada bio 10,83 milijardi dolara. Udeo privatnog sektora u ukupnom dugu 2009. u novembru iznosio je 69,2 odsto, dok je udeo države iznosio 30,8 odsto. *Podaci Instituta za tržišna istraživanja

 

Rešenje muka - jače industrija i poljoprivreda

Da li to znači da nema kraja našim mukama? Da se ne vidi svetlo na kraju tunela. Pa ne baš... Bajec veruje da, ako se Vlada Srbije pozabavi povećanjem udela industrijske proizvodnje i poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu, ima nade za spas. U dosadašnjim reformama o njima nije vođeno dovoljno računa.
 

Sve ode na usluge Bajec je ukazao na paradoks da u Srbiji koja je na relativno niskom nivou razvijenosti od 4.000 evra bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika, poljoprivreda stvara svega 10 odsto, industrija jedva 20, građevinarstvo oko četiri, a usluge 65 odsto.

“Svom snagom smo se bacili na usluge, verujući da je to normalna putanja svake razvijene zemlje, zaboravljajući da usluge u Nemačkoj, Francuskoj ili SAD-u nisu iste kao one koje smo počeli da stvaramo. U toku je izrada nove strategije i modela privrednog razvoja, okrenutog revitalizaciji i tehnološkoj modernizaciji industrije i poljoprivredi i uslužnim sektorima koji mogu da donesu kvalitetan devizni prihod, kao i izrada strategije povećanja međunarodne konkurentnosti“, zaključio je savetnik premijera Srbije Jurij Bajec.