Kostić: Zemlja je bogatstvo
U vreme kada je hrana svuda u svetu izuzetno skupa, oporezivanje neobradive zemlje je prava odluka. To je konkretna mera koja treba da podigne poljoprivrednu proizvodnju. Da poveća prinose. Zemlja je bogatstvo svih nas i niko nema pravo da to zloupotrebljava. Srbija svoju ekonomsku poziciju može da promeni jedino povećanjem poljoprivredne proizvodnje. Sve ostalo je nerealno. To u razgovoru za Večernje novosti ističe Miodrag Kostić, predsednik "MK grupe", naglašavajući da će njegova kompanija učestvovati u privatizacijama poljoprivrednog zemljišta, jer je to njen primarni posao.
Poslujete i van Srbije. Može li se naći paralela naše zemlje sa Ukrajinom?
"Srbija je zemlja sa najnižim subvencijama u Evropi. Analitičari stalno upoređuju i kažu da je zemlja u Srbiji jeftina, dok je u Francuskoj, na primer, hektar i do 30.000 evra. Zaboravljaju da su u proteklih 20 do 30 godina, politikom visokih subvencija, te zemlje podigle nivo poljoprivredne infrastrukture i agrara, koji mi nećemo videti narednih 15 godina. U Ukrajini su subvencije slične kao u Srbiji, ali njena prednost je u tome što je sastavljena od velikih parcela".
Niko ništa ne plaćaUšli ste u maloprodaju, ne samo sa šećerom već i sa mesnim prerađevinama. Kakvi su tu uslovi poslovanja? |
EU nas upozorava da država odvaja previše za subvencije u poljoprivredi koje nemaju efekat?
"Pomoć poljoprivredi u Srbiji je dva puta manja, nego recimo u Hrvatskoj, a drugo je pitanje što subvencije nisu adekvatne. Bilo je više pokušaja promene načina subvencionisanja, ali ne treba smišljati toplu vodu. Ako nam je Evropa cilj, pogledajmo kako se to tamo radi i prekopirajmo. Ako se u Evropi subvencije daju po toni, onda i mi treba tako da radimo".
"Država mora da uradi ono što je za nju dobro, a to je model pomoći po toni. Subvencije su pare obveznika i nisu socijalna, već razvojna kategorija. Pomoć imanjima koja nisu ekonomska, treba prebaciti pod okrilje Ministarstva za rad i socijalnu politiku".
Vlasnik ste šećerana. Da li i vi stičete utisak da su cene pale kada je država zapretila konkurencijom?
"Sa šećerom nikada nije ni bilo problema. Sve vreme ga je bilo na našem tržištu. Pretila je nestašica samo u slučaju da je 40.000 tona repe otišlo u Hrvatsku. Najskuplja repa u Evropi je u Srbiji, a šećer je kod nas najjeftiniji. Mi izvozimo šećer u pet zemalja Evropske unije za 740, a prodajemo ga u Srbiji za 680 evra. Na rafovima u Evropi kilogram je od jednog evra do 1,3 evra".
Porez, ali za sveŠta znači za privredu to što će porez na dobit biti 15 odsto? |
Privrednici traže tržišan, predvidiv i stabilan kurs dinara. Koliko je realno jačanje domaće valute?
"Kurs je pao za 85 odsto, a inflacija otišla 180 odsto. Ili ćemo inflaciju obarati ili usporavati, a kurs ubrzavati. Svaki put kada je kurs nerealno jak, domaćeg proizvođača držite manje konkurentnim od stranog. Kada je kurs potcenjen domaćeg proizvođača činite atraktivnijim, a kada je precenjen, onda subvecionišete uvoznika. Za Srbiju koja je toliko kreditno zadužena, koja ima toliko neproizvodno izdržavanog stanovništva, svako pomeranje kursa znači direktno uplitanje u plate zaposlenih".
Najavljuje se da će se porez na imovinu preduzeća procenjivati na osnovu realne, a
ne knjigovodstvene vrednosti?
"Mislim da je to kraj srpske ekonomije. Knjigovodstvene vrednosti su najčešće veće od realnih vrednosti firmi. Ništa se onda ne postiže. Realna vrednost je bila viša samo 2006. i 2007. godine, kada su cene nekretnina doživele skok".
"Sada je tržišna vrednost imovine uglavnom niža, odnosno to je ona cena koju je neko spreman da vam plati. Često se ne razume da poreska politika prevashodno treba da bude razvojna. Porez je potrebno da plaćaju oni koji imaju prihode i zarađuju, a ne oni koji nemaju. Svaka naplata poreza na imovinu, a ne na prihod od imovine je propast"
