Nerealan budžet za 2013.
Fiskalni savet upozorio je ministra finansija Mlađana Dinkića da neće moći olako da sprovede svoj plan i budžetski deficit sa sadašnjih 6,7 odsto svede na 3,6 odsto BDP-a naredne godine, naročito ukoliko prvo ne skreše rashode.
Iako Fiskalni savet ne spori da je planirano smanjenje deficita dobar zaokret fiskalne politike, njihove procene su da se taj cilj najverovatnije neće ostvariti. Predsednik tog tela Pavle Petrović istakao je da će rashodi države biti veći od planiranih za oko 25 milijardi dinara, pa bi minus u državnoj kasi mogao da dostigne 4,3 odsto BDP-a.
- Postoje ozbiljni rizici da deficit bude još veći, i do pet odsto BDP-a, pre svega zbog nagomilanih docnji u javnom sektoru, pre svega Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, čiji će se deo verovatno pokrivati iz budžeta - naglasio je Petrović.
Previše rizika
Oko 30.000 zaposlenih višakČlan Fiskalnog saveta Vladimir Vučković izjavio je da bi Vlada tokom 2013. trebalo da izradi program racionalizacije zaposlenosti, uključujući i lokalnu samoupravu. |
Prostor da se uštedi Fiskalni savet vidi kod smanjenja transfera lokalu. Prema Petrovićevom mišljenju, dodatni rizik da se "probiju" planiranih rashodi predstavlja i to što budžetom nisu predviđena izdvajanja za "Železaru Smederevo" ako privatizacija ne bude uspešna, kao ni produženje programa "trinaeste penzije" jer budžet planira samo dve preostale rate jednokratne pomoći.
- Najveći i najopasniji rizik bilo bi odustajanje od planirane indeksacije penzija i zarada u javnom sektoru - podvukao je Petrović.
Da bi se ostvario zacrtani deficit biće neophodno i oštro smanjenje rashoda za nabavku robe i usluga, i subvencija. Petrović je upozorio da izdvajanja za kamate snažno rastu u narednoj godini, za oko 25 milijardi dinara, i da ta stavka premašuje pojedinačna izdvajanja za nabavku robe i usluga, subvencije, kapitalne rashode, ali i izdvajanja za policiju, vojsku i poljoprivredu.
- Rast izdvajanja za kamate direktna je posledica rasta javnog duga. Neophodno je i da budući prihodi od privatizacije budu usmereni na smanjenje javnog duga, koji će na kraju godine premašiti 60 odsto BDP-a - objasnio je Petrović.
MMF neophodan
Nagomilane docnje u plaćanju države procenjuju se na oko 400 miliona evra zbog čega je intervencija države nužna.
Fiskalni savet smatra da je način da se dobije kredibilnost budžeta postizanje dogovora sa MMF-om.
- U prvoj polovini 2013. moraju se početi strukturne reforme, što podrazumeva penzijsku reformu, ali i zaposlenosti i zarada, državnih i javnih preduzeća, sistema subvencija, socijalne zaštite i poreske administracije - pobrojao je Petrović ključne reforme.
Fisklani savet je zaključio da su prihodi za 2013. optimistično planirani, ali da će se verovatno ostvariti zbog ubrzanja inflacije, koja će do kraja godine biti oko 13 odsto.
Senić: Sve je pod kontrolomDržavni sekretar Ministarstva finansija Vlajko Senić kaže da je najveći deo predloga Fiskalnog saveta već usvojen. - Fiskalni savet nema dobro iskustvo iz prethodnog perioda zbog loše kontrole rashoda i kumuliranja obaveza koje su kasnije isplaćivane rebalansom budžeta. Mi smo znatno smanjili subvencije i neto budžetske kredite, a uvedena je obaveza striktnog kontrolisanja broja zaposlenih u javnom sektoru. Izmenjeni su članovi zakona koji daju dovoljno autoriteta Ministarstvu finansija da na mesečnom nivou kontroliše rashode i spreči ono čega se pribojava Fiskalni savet, a to je nedovoljna kontrola troškova - komentariše Senić. |
