Bačević: Stiže nam ruska milijarda

“Ova vlada uspela je da za samo dva meseca završi ono što su naši prethodnici godinama radili - projekat trase ’Južnog toka’ kroz Srbiju. To je najveći investicioni projekat u poslednjih šest decenija i njegova vrednost, samo za izgradnju, procenjuje se na oko dve milijarde evra. Sredstva za to postoje i realizacija će konačno početi u decembru“, rekao je u intervjuu za “Večernje novosti“ ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja prof. Milan Bačević.

Milan Bačević: Do sada smo najpovoljnije kredite uspevali da dobijemo od Rusije i Kine

Ministar očekuje da u decembru, predsednici Tomislav Nikolić i Vladimir Putin, svečano označe početak radova na “Južnom toku”:

- Krak gasovoda ući će u našu zemlju kod Zaječara, na Vrškoj čuki i posle 415 kilometara će se završiti kod Paraćina. Planiramo da uradimo dokumentaciju za odvajanje kraka ka Kosovu, preko Niša, i dve konekcije - za Republiku Srpsku i Hrvatsku. Tim prostornim planom pokriveno je više od 40 opština u Srbiji. Mi ćemo ovim projektom postati regionalna energetska sila.

Hoće li uskoro biti potpisan Sporazum o strateškom partnerstvu Srbije i Rusije, koji je pripremala još prošla Vlada?

- Očekujem da do toga dođe veoma brzo. Sredinom novembra Vladin Komitet za saradnju sa Rusijom putuje u Moskvu, gde ćemo razgovarati i o ovom sporazumu. Možda je otvaranje “Južnog toka” kroz Srbiju idealna prilika da se i parafira ovaj sporazum.

Vlada je upravo potpisala sporazum o isporuci ruskog gasa. Da li je time obezbeđeno snabdevanje za narednu sezonu?

- Taj sporazum je jedan od značajnih rezultata ove vlade. Sada je u potpunosti obezbeđena redovna isporuka gasa i potrošači mogu bezbedno da čekaju zimu.
 

Kako će se kretati cene ovog energenta?

- Cena gasa je definisana iznosom na dan isporuke. Srbija, kada je reč o saradnji sa Rusijom, spada u grupu privilegovanih država. Tu prednost Vlada mora da iskoristi na najbolji mogući način, ali to znači da i Rusiji mora da da prednost nekim projektima u našoj zemlji.

Hoće li ove ojačane veze sa Rusijom, povećati pregovarački kapacitet Srbije sa EU?

- Srbija je oduvek u Evropi i nikakva posebna ulaznica za to nam nije potrebna. To što nismo do sada ušli u tu političko-ekonomsku organizaciju, samo je splet nesrećnih okolnosti kroz koje smo prošli.

U poslednje vreme stekao se utisak da ključni partneri u Vladi - SNS i SPS - imaju drugačije viđenje rešavanja ključnih pitanja - Kosova, Evrope...

- Vlada je oko svih tih pitanja apsolutno jedinstvena. Ni Vlada ni politički establišment koji danas vodi Srbiju ne razmišlja o tome da odustane od Kosova, niti od evropskog puta. Hoćemo u Evropu, ali nismo spremni da trpimo diktate i primamo packe oko nečega za šta nismo krivi. Mi smo u Evropi, ali to ne znači da ne smemo da okrenemo pogled i ka Rusiji, Kini, Latinskoj Americi, Africi...

A da li je tačno da postoje neslaganja između Dačića i Vučića?

- Moguće je da je bilo neslaganja samo oko toga ko će prvi biti predmet istrage, ali ne i oko toga da li treba ili ne procesuirati nekoga za koga postoje osnovane sumnje da je prekršio zakon. Da postoje ozbiljni sukobi između ključnih ljudi u Vladi, verujte mi, morao bih to da znam, jer sam svaki dan sa njima.

Kome vi polažete račune, šefu u Vladi ili stranci?

- U politici sam 22 godine i sve ih znam jako dugo, Dačića dok je bio golobradi dečak. Imam korektne odnose sa svima i ne navijam ni za koga. Uostalom, nisam tu da kao ministar sprovodim politiku stranke, već države.

Znači, verujete da će Vlada opstati pun mandat?

- Ubeđen sam u to. Zadovoljan sam odnosima u Vladi, ali nisam time što dan traje samo 24 sata, a imamo toliko posla da bi nam i duplo više bilo malo. Vlada deluje kao ozbiljan tim koji se uhvatio ukoštac sa ozbiljnim problemima, a ne kao skup solista. 

Šta je, po vama, najveći uspeh ove Vlade u prvih sto dana?

- Mi smo zatekli potpuno praznu državnu kasu, ogromne probleme oko KiM, stravičnu ekonomsku i socijalnu krizu. Nova vlada je u kratkom roku morala da reši ogroman budžetski deficit, veći od dve milijarde evra. U isto vreme nas je pogodila ogromna suša, sa štetama od dve milijarde evra. Ali prijatelji i postoje da bi se našli u nevolji. Pri kraju su dogovori o povlačenju ruskog kredita od 300 miliona evra za pokrivanje budžetskog deficita ove godine i 700 miliona evra za sledeću godinu.

Da li je finansijska pomoć koju dobijamo iz Moskve dovoljna da odustanemo od aranžmana sa MMF, Svetskom bankom?

- Država treba da se zadužuje tamo gde dobija povoljnije uslove. Do sada smo najpovoljnije kredite uspevali da dobijemo od Rusije i Kine. To je stvar logike, a ne politike.

Možete li konačno da demistifikujete priču oko istraživanja nikla na Mokroj Gori? Da li je bilo dogovora sa Kusturicom?

- Nije tačno da smo se Kusturica i ja dogovorili oko nikla, ali smo se dogovorili da će biti istraživanja podzemnih voda, za koje je pokazao interes i dobio moju podršku. Razgovarali smo pre desetak dana u zgradi Predsedništva i dotakli se mnogih tema, od kojih je među poslednjima bila tema oko nikla. Ovo ministarstvo niti ja ni na koji način nismo bili involvirani u problem nikla na Mokroj Gori. Činjenica je da su istraživanja tamo završena davno. Postoji interesovanje kompanije “Srbija nikl” za dopunska istraživanja za mnogo širi prostor, od oko 100 kvadratnih kilometara.

I hoćete li dati dozvolu za ta istraživanja?

- Da, ukoliko takav zahtev dobijemo. U jednom periodu posle Drugog svetskog rata se tamo obavljala i eksploatacija nikla, pa se niko nije razboleo, niti je iko umro.

Ali kako će država garantovati da životna sredina neće biti ugrožena?

- Danas u svetu postoje čiste tehnologije i zakoni koji su na snazi i u našoj zemlji, a koje smo po preporuci EU prihvatili. Oni propisuju vrlo stroge kriterijume zaštite i unapređenja životne sredine. Postoje mnogo obavezujućih faktora, koji bi budućeg prerađivača naterali da iza proizvodnje ostane potpuno zaštićena životna sredina.

Plašite li se da će vas optužiti da trgujete prirodnim resursima zemlje?

- Ovo Ministarstvo neće trgovati prirodnim resursima! Ali nećemo ni da ih čuvamo. Hoćemo strateška partnerstva i koncesije u kojima će Srbija zadržati većinsko vlasništvo.