"Jak dinar na slaboj osnovi"

Naglo jačanje dinara poslednjih dana iznenadilo je građane, ali i ekonomske stručnjake. Prema oceni Saše Đogovića, istraživača Instituta za tržišna istraživanja iz Beograda, razlozi za jačanje dinara su trojaki i to zbog davanja subvencionisanih kredita privredi, potom ažurnije kontrole špekulativnih aktivnosti banaka i odluke NBS da poveća referentnu kamatnu stopu na 10,75 odsto. Nažalost, dinar nije ojačao zbog povećanja proizvodnje, kako bi trebalo da bude.

Saša Đogović, ekonomski stručnjak Instituta za tržišna istraživanja

 

Dakle, nijedan razlog za jačanje dinara nije koristan?
- Da privreda subvencionisane kredite koristi za proizvodne aktivnosti, to bi bilo korisno. Nažalost, većina preduzeća koja zajmi novac koristi ga za plaćanje dugovanja. Povećanje referentne kamatne stope nije najsrećnija mera i pokazuje da ima mnogo špekulativnih aktivnosti. Dobro je što je NBS odlučila da ažurnije kontroliše poslovne banke i njihove špekulativne aktivnosti, ali loše je što im i dalje omogućava lagodnu zaradu.

Na koji način im država omogućava lagodnu zaradu?
- Evo, sada država daje subvencionisane kredite privredi. Banke kredite daju preduzećima po nižim kamatama, a razliku do tržišnih kamata država nadoknađuje iz budžeta i sa leđa poreskih obveznika. To nije dobro za nas građane koji smo dovoljno osiromašeni, pa da još kreditiramo propala preduzeća. Bankama je lepo, one zarađuju.

A upravo takav odnos prema bankama je bio razlog žestokih napada na bivšu vladu?
- Da, ali treba znati da finansije već 12 godina vodi isti čovek, a to je Mlađan Dinkić. On ništa bitno ne menja u svojoj strategiji.

Do kada će dinar nastaviti rast?
- Teško je reći, možda mesec-dva, ali kad dođe do naplate prema ino-kreditorima, biće gadno.

Pre dve nedelje ste izjavili da smo u neformalnom bankrotu?
- U neformalnom bankrotu bićemo dok god postoji neko ko može da finansira naše tekuće potrebe. Da bi se izbegao formalni bankrot Srbije, nužno što pre ući u pregovore sa MMF-om, kako bi se odredila reformska politika bez populizma i demagogije i popravila slika domaćeg tržišta u očima investitora.

U čemu se najvećim delom ogleda populizam sadašnje vlade?
- Sadašnja vlada ima dosta primesa populizma i demagogije jer, na primer, priča o povećanju penzija i plata za dva odsto, kako bi se održao životni standard građana, a s druge strane postoji veliki rast cena. Najave da se neće dozvoliti otpuštanja u javnom sektoru takođe su demagogija. I dalje stoji pitanje zbog čega je javni sektor povlašćen jer se u privatnom sektoru radnici stalno otpuštaju. Moralo bi da dođe do reforme poreskog sistema, seče birokratije i smanjenja mita i kroupcije.

Kolika nas čeka inflacija?
- Inflacija će ove godine biti dvocifrena i prema trenutnim načelnim procenama biće oko 12 do 12,5 odsto.

Situacija je apsurdna, dinar jača, a sve poskupljuje?
- Da, s jedne strane domaća valuta jača, a s druge imamo pravi cunami cena. Međutim, vlada ne sme ni da pokušava da određuje nivo cena jer nije vlasnik ni uljara, ni mesara, ni mlekara. S druge strane, ona može da kontroliše cene struje, telekomunikacija. Treba shvatiti da ne živimo više u socijalizmu kada je država administrativnim merama regulisala cene. Sindikati i pokreti potrošača trebalo da, posredstvom medija, etiketiraju trgovace i proizvođače za koje smatraju da su neopravdano podigli cene i protiv njih sprovedu negativnu kampanju i pozovu građane na bojkot.