"Jak dinar na slaboj osnovi"

Saša Đogović, ekonomski stručnjak Instituta za tržišna istraživanja

Dakle, nijedan razlog za jačanje dinara nije koristan?
- Da privreda subvencionisane kredite koristi za proizvodne aktivnosti, to bi bilo korisno. Nažalost, većina preduzeća koja zajmi novac koristi ga za plaćanje dugovanja. Povećanje referentne kamatne stope nije najsrećnija mera i pokazuje da ima mnogo špekulativnih aktivnosti. Dobro je što je NBS odlučila da ažurnije kontroliše poslovne banke i njihove špekulativne aktivnosti, ali loše je što im i dalje omogućava lagodnu zaradu.

Vezane ruke

Šta vlada može da uradi povodom poskupljenja?
- Na kratak rok može da liberalizuje uvoz određenih namirnica i time na tržištu stvori pretpostavke zdravih, konkurentskih odnosa koji bi cene doveli na tržišni nivo. Na srednji i duži rok Komisija za zaštitu konkurencije trebalo bi da sankcioniše kartelsko i monopolsko udruživanje.

Na koji način im država omogućava lagodnu zaradu?
- Evo, sada država daje subvencionisane kredite privredi. Banke kredite daju preduzećima po nižim kamatama, a razliku do tržišnih kamata država nadoknađuje iz budžeta i sa leđa poreskih obveznika. To nije dobro za nas građane koji smo dovoljno osiromašeni, pa da još kreditiramo propala preduzeća. Bankama je lepo, one zarađuju.

A upravo takav odnos prema bankama je bio razlog žestokih napada na bivšu vladu?
- Da, ali treba znati da finansije već 12 godina vodi isti čovek, a to je Mlađan Dinkić. On ništa bitno ne menja u svojoj strategiji.

Do kada će dinar nastaviti rast?
- Teško je reći, možda mesec-dva, ali kad dođe do naplate prema ino-kreditorima, biće gadno.

Pre dve nedelje ste izjavili da smo u neformalnom bankrotu?
- U neformalnom bankrotu bićemo dok god postoji neko ko može da finansira naše tekuće potrebe. Da bi se izbegao formalni bankrot Srbije, nužno što pre ući u pregovore sa MMF-om, kako bi se odredila reformska politika bez populizma i demagogije i popravila slika domaćeg tržišta u očima investitora.

Nema boljih dana

Nagoveštaja boljih dana nema na vidiku. Đogović kaže da će situacija biti još teža jer ekonomski pokazatelji ne ulivaju nadu li ni za sledeću godinu.
- I dalje najveći deo mesečnih primanja odlazi na hranu i plaćanje režija, više od 60 odsto, dok samo jedan odsto ide na obrazovanje, a četiri na zdravstvo. To govori da nacija nema ni ekonomsku, ali ni društvenu perspektivu - kaže Đogović.

U čemu se najvećim delom ogleda populizam sadašnje vlade?
- Sadašnja vlada ima dosta primesa populizma i demagogije jer, na primer, priča o povećanju penzija i plata za dva odsto, kako bi se održao životni standard građana, a s druge strane postoji veliki rast cena. Najave da se neće dozvoliti otpuštanja u javnom sektoru takođe su demagogija. I dalje stoji pitanje zbog čega je javni sektor povlašćen jer se u privatnom sektoru radnici stalno otpuštaju. Moralo bi da dođe do reforme poreskog sistema, seče birokratije i smanjenja mita i kroupcije.

Kolika nas čeka inflacija?
- Inflacija će ove godine biti dvocifrena i prema trenutnim načelnim procenama biće oko 12 do 12,5 odsto.

Situacija je apsurdna, dinar jača, a sve poskupljuje?
- Da, s jedne strane domaća valuta jača, a s druge imamo pravi cunami cena. Međutim, vlada ne sme ni da pokušava da određuje nivo cena jer nije vlasnik ni uljara, ni mesara, ni mlekara. S druge strane, ona može da kontroliše cene struje, telekomunikacija. Treba shvatiti da ne živimo više u socijalizmu kada je država administrativnim merama regulisala cene. Sindikati i pokreti potrošača trebalo da, posredstvom medija, etiketiraju trgovace i proizvođače za koje smatraju da su neopravdano podigli cene i protiv njih sprovedu negativnu kampanju i pozovu građane na bojkot.