"U Danskoj 400 hektara, a Mišković ima 30.000 hektara"
Predsednik Udruženja poljoprivrednika Paori Miroslav Grubanov je u intervjuu za "Vesti" objasnio kako to vlasti lažu sve i svakoga i kako štite velike poljoprivrednike nauštrb malih. Takođe, on se založio i za postavljanje gornje granice u posedovanju zemlje, koja, na primer, u Danskoj iznosi 400 hektara, dok kod nas samo genijalni biznismen Miroslav Mišković ima oko 30.000 hektara zemlje.
Verujete li da će Vlada stvarno dati novac poljoprivrednicima kao pomoć za saniranje štete od suše?
- Podržavam svaki potez vlasti, ko god je u njoj, ako želi da pomogne nama seljacima. Čini mi se ipak da i ova vlada pravi početničke greške kao i prethodna. Opet se najavljuje pomoć velikima, a niko ne brine o problemima malih poljoprivrednika.
Kako dobijanje pomoći funkcioniše u praksi?
- Osamdeset odsto zemlje obrađuju mali zemljoradnici o kojima država malo misli. Mi smo zemlja seljaka, i apelujem na vlast da shvati da proizvodnjom hrane možemo da napredujemo. Pomažu krupne, a male zapostavljaju. Zašto neko mora da ima više desetina hiljada hektara da bi ga država podržala, ako neće. Možda želi da živi normalno, a ne da ima milione. Zar mali poljoprivrednici ne treba da rade, da opstanu. Potrebno je promeniti Zakon o zadrugarstvu, misliti strateški i dugoročno. Naša zemlja može biti poznata po proizvodnji hrane, i na tome je neophodno raditi pre nego što postanemo deo Evropske unije.
Hoće li biti nešto od obećane pomoći države?
- Za one sa malo zemlje, sumnjam. Koliko sam shvatio, država će dati preporuku lokalnim samoupravama da oproste zakup zemljišta krupnim poljoprivrednicima. Oni koji imaju malo imanje neće dobiti mogućnost ni da im bude plaćeno seme za setvu za iduću godinu.
Šta treba uraditi?
- Treba postaviti gornju granicu za posedovanje zemlje. U Danskoj je to 400 hektara, a kod nas Miroslav Mišković poseduje oko 30.000 hektara. To nije u redu. Izgubili smo srednji sloj i u građanstvu i u poljoprivredi, a pomoć od države dobijaju samo veleposednici.
Koliko je suša uništila useve?
- Sve zavisi kako u kom kraju. Štete su velike, potrebna nam je pomoć. U južnom Banatu kukuruz je slabo rodio, suncokret i nekako. U ostalim delovima Banata situacija je još gora.
