"Zatekao sam praznu kasu i sušu"
Goran Knežević, novi ministar poljoprivrede, nije imao sreću da ga sačeka rodna godina pa da može da se pohvali dobrim prinosima koji daju pozitivan doprinos ukupnim ekonomskim prilikama. Dočekala ga je suša, njene drastične posledice koje su dovele do toga da poljoprivreda bude zaslužna za inflaciju i pad BDP-a.
"Nije moglo biti gore. I predizborna godina i suša", kaže Knežević u intervjuu za "Politiku".
Kakve su posledice te predizborne godine po agrarni budžet?
"Oni koji su bili na vlasti koristili su sve materijalne državne resurse da dobiju izbore. Prethodnici su marketinški zaposlili 1.700 agronoma, prošlogodišnje subvencije isplatili ove godine, potrošili do maja sve pare koje su bile predviđene do novembra".
Da li hoćete da kažete da ste zatekli praznu kasu?
"Totalno praznu. Samo jedan primer. Planirali su sopstvene prihode od čak 29 milijardi dinara. Od toga do sada je trebalo da se ostvari 15, a realizovano je samo 2,5 milijarde dinara. Drugim rečima, prethodni ministar je agrarni budžet radio politikantski i diletantski".
Pomoć poljoprivrdnicima pred jesenju setvuUdruženja poljoprivrednika nisu baš zadovoljna davanjem od 6.420 dinara po hektaru i pitaju da li je to kompenzacija štete za sušu ili ranije dogovorena premija po hektaru? "Cilj te grupe mera je pomoć pred jesenju setvu. Prethodna vlada je prvo donela uredbe da će premirati prinos u slučaju određenih proizvodnji, a posle je, bez ikakve uredbe i zakonskog okvira, zbog pritiska zemljoradnika, počela da isplaćuje gazdinstvima premiju po hektaru. Mi to prihvatamo kao neki avans i do sada je isplaćeno oko 20 odsto od 6.420 dinara. Kao ozbiljna vlada želimo da ispunimo sva obećanja data poljoprivrednicima". |
Da li će vas spasti rebalans budžeta?
"Da. Bilo je razumevanja u Vladi za poljoprivredu. Ukupan budžet biće 42 milijarde dinara. Isplatićemo sve preuzete obaveze od početka godine, kao i po uredbama koje smo tek doneli".
Zašto je Vlada zabranila izvoz industrijskog bilja, a liberalizovala uvoz žitarica ukidanjem carina. U čemu je razlika kada je kukuruz najviše stradao, a suncokret mnogo manje?
"Šteta kod suncokreta je 15-20, kod soje oko 35, a kod šećerne repe preko 30 odsto. Gledali smo ukupan bilans Srbije, ali i standard naših građana. Izvozom industrijskog bilja nastao bi manjak, prerađivačka industrija bi ostala bez sirovine, došlo bi do nestašice šećera i ulja, nedostajuće količine bi morale da se uvezu i to bi vodilo povećanju cena. To standard naših građana ne može da podnese".
Da li država uopšte ima načina da zaštiti standard stanovništva?
"Kao vlada učinićemo sve da to postignemo. Povećanje cena hrane jeste posledica suše, ali i velike nebrige prethodne vlade. Naravno da je neko morao da traži veću cenu mleka kada nije dobio premiju ni za januar. Pokušaćemo da intervenišemo na tržištu preko Direkcije za robne rezerve, kao i kupovinom 200.000 tona kukuruza. Mislim da će to proizvesti efekat stabilizacije cena".
