Kako usmeriti marketing prema dijaspori?

Dijaspora - unosno tržište i ovde i tamo. Dnevni list "Vesti", najveći medij za naše u svetu, prezentira poslovne mogućnosti i specifičnu dobrostojeću ciljnu grupu od tri miliona naših iseljenika u svetu.

 

Mnogi znaju dosta o dijaspori i njenom potencijalu, ali je malo njih koji su tamo, gde živi oko tri miliona naših iseljenika, prepoznali moguće interese i usmerili marketing na ovu ciljnu grupu. Ovde je reč o poslovnim potencijalima u dijaspori, sa dijasporom i za dijasporu, o dobrim iskustvima onih čiji su se marketinški koncepti u dijaspori već ostvarili i o dnevnom listu "Vesti", kao najbitnijem mediju i marketinškom centru u dijaspori.

Pod naslovom "Kako usmeriti marketing prema dijaspori" rukovodstvo poslovnog sistema Nidda Verlag GmbH iz Frankfurta u Nemačkoj, koji stoji iza dnevnog lista "Vesti" predstavlja svoja bogata 20-godišnja iskustva i iznosi zanimljive zamisli u domenu poslovnih interesa vezanih za dijasporu. Cilj je da se zagolica preduzetnička mašta i da se na razmišljanje navedu predstavnici preduzeća čije bi robe i usluge, sa adekvatno osmišljenim i usmerenim marketingom, mogle da nađu put do ove specifične, ali zapostavljene ciljne grupe.

Na sopstvenom primeru sistem Nida Verlag GmbH pokazao je kako to izgleda. Pre dvadeset godina ova kompanija prepoznala je unosnu poslovnu mogućnost u dijaspori, istražila tržište, ustanovila potrebe ciljne grupe i baš po njihovoj meri projektovala proizvod iz koga su nastale "Vesti".

- Smelo smo počeli jer smo imali snagu, želju, znanje i viziju, a danas smo na vrhu jer nismo oklevali niti se plašili da uvek budemo na strani našeg čoveka, da ga informišemo i ohrabrimo i podržimo - ističe Aleksandar Vidaković, direktor Nidda Verlag GmbH. - Priča o "Vestima" je istorija mišljenja unapred koja se pretvara u tradiciju uspešnog biznisa. Mi smo danas i medij i poslovni sistem koji neguje uspeh i sabira poslovne rezultate sa misijom očuvanja i izgradnje identiteta našeg čoveka u dijaspori. "Vesti" su danas pouzdan partner koji se po svim parametrima uspešno meri sa evropskim i svetskim firmama.

U kratkom portretu dijaspore može da se vidi da naši najviše žive u Zapadnoj Evropi - u Nemačkoj (oko 1,2 miliona u više od 400.000 domaćinstava), a Austriji (oko 350.000), Švajcarskoj (170.000), da ih u Severnoj Americi ima više od pola miliona, a u Australiji gotovo 300.000...

Specifična ciljna grupa

Njihova primanja u proseku su neznatno niža od proseka država u kojima žive (jedno naše domaćinstvo u Nemačkoj, na primer, zarađuje više od 2.100 evra mesečno). S obzirom na poreklo, na veze sa porodicom i rodnim krajem, na kulturu i navike, naši u dijaspori imaju specifične potrebe i one su u velikoj meri vezane za otadžbinu. Pre svega, komunikacija (najčešće telefon), putovanja (najviše privatni automobil), informisanje o zbivanjima u Srbiji, transfer novca, osiguranje imovine, razna osiguranja članova porodice u otadžbini, zdravstveni turizam i turizam u otadžbini...

Te specifične porebe, zavisno od prilika u Srbiji, vremenom se menjaju. Naši iseljenici u Evropi sve češće putuju u Srbiju, čak i na kraće vikend-boravke. Zatim, promene standarda i opšteg kvaiteta života u Evropi i u državama bivše Jugoslavije u mnogome utiču na sve češće odluke penzionera da žive - malo u otadžbini, malo u inostranstvu.

Ono po čemu našu dijasporu u Srbiji posebno cene i što, kao asocijacija na njih, prvo pada na pamet je slanje novca, finansijska podrška, pomoć porodicama i prijateljima.

Više od dve milijarde evra godišnje sliva se u Srbiju kao individualna pomoć iz dijaspore.

Milijardu evra na ličnu potrošnju u Srbiji

Iz dijaspore novac u Srbiju stiže i po drugim osnovima. Ljudi iz dijaspore investiraju u otadžbini u nekretnine, sopstvene radnje, mala i srednja preduzeća... Sve češće se interesuju i za druge oblike investiranja u otadžbini...

Postepeno stiču poverenje u domaće banke i druge finansijske državne institucije i servise...

Sledećih milijardu evra godišnje potroše naši zemljaci iz dijaspore prilikom boravka u Srbiji, većinom na ličnu potrošnju! To je oko deset odsto ukupne lične potrošnje Srbije. za vreme dok u dva do tri boravka godišnje provedu u Srbiji, naši iz dijaspore žive i troše veoma intenzivno. kad dođu, oni, kao sav normalan svet, jedu, piju, održavaju i sređuju svoje kuće i stanove, idu u goste i nose poklone, leče se, zabavljaju... Sve gotovo isto kao i prosečni stanovnici Srbije. Samo, njihova kupovna moć u vreme boravka u otadžbini je znatno veća. Veća je od ukupne jednomesečne kupovne moći cele Srbije.

Živeći dugo u Zapadnoj Evropi, stekli su navike dobrostojećeg potrošačkog društva, ali i dalje žele znaju šta, gde i koliko košta, šta valja ili ne.

Ovaj podatak predstavnici "Vesti" oznose kao jak razlog da tom specifičnom, atraktivnom grupom moraju adekvatno da se pozabave i srpska preduzeća koja svoj poslovni interes ostvaruju samo u Srbiji. Jer, pravilno osmišljenim i usmerenim marketingom u "Vestima" moguće je obaviti odličnu promociju roba i usluga koje u Srbiji dočekuju naše iseljenika.

Milion "novih" potrošača u Srbiju svake godine dolazi u četiri talasa - uskršnji raspust, letnji, jesenji i bižićni raspust. Ova ciljna grupa u ukupnoj ličnoj potrošnji Srbije učestvuje sa oko 10% i kao takva zaslzžuje da se u marketinsškim planovima zasebno obrađuje.

"Vesti" dominantan medij i najvažnija platforma za propagandu

Najtiražniji dnevnik dijaspore je uticajan list. U donošenju odluka o putovanjima, o obimu, vrsti i načinu pomaganja svojima, o poslovnim potezima u otadžbini naši zemljaci se u velikoj meri rukovode informacijama koje na tu temu u sadržaju i oglasima svakodnevno dobijaju u "Vestima".

Tiraž "Vesti" višestruko je veći od zbira preostalih listova na srpskom jeziku koji izlaze u dijaspori. Lista oglašivača "Vesti" i količina objavljenih oglasa u ovom listu znatno su veći od ukupnog broja komitenata i zbira svih objavljenih reklama u dijasporskim novinama sa prostora bivše Jugoslavije i satelitskim TV stanicama.
Osim što su "vesti", marketinški gledano, jedna idealno zaokružena priča, one su, istovremeno, i originalna priča o karakteru.

O "Vestima"

Nezavisni dnevni list "Vesti" najtiražnije su novine namenjene čitaocima iz bivše Jugoslavije u dijaspori. 15. decembra 1992. godine izašao je prvi broj ovih novina. "Vesti" se štampaju na srpskom jeziku u Frankfurtu na Majni, Njujorku i Sidneju. U pet regionalnih izdanja u Evropi izlaze svakog dana u nedelji na 32 do 48 strana, a u SAD, Kanadi i Australiji na 28 do 40 strana, šest puta nedeljno.

Izdavač Vesti je kompanija "Nidda Verlag GmbH" sa sedištem u Frankfurtu na Majni.

"Vesti" mogu da se kupe na više od 30.000 prodajnih mesta u 22 države, na tri kontinenta, i to na kioscima za prodaju štampe, na aerodromima, železničkim stanicama, u distribuciji sa poznatim svetskim novinama.

Prodaja "Vesti" odgovara približno mapi rasprostranjenosti, odnosno gustini naseljenosti naših ljudi po svetu. Tako se, na primer, najviše prodaju u Nemačkoj. Apsolutna dominacija "Vesti" nad svim konkurentskim novinama očigledna je na svakom koraku, u kioscima i u domovima naših zemljaka širom sveta. I u poređenju sa nekoliko stotina takozvanih etničkih novina brojnih iseljeničkih naroda ubrajaju se u najuspešnije - među prvih pet u svetu. Više od 2,5 miliona stanovnika Sveta koji govore i čitaju srpski, svakodnevno su u prilici da čitaju Vesti. Samo u Nemačkoj, na primer, ima oko 1,2 miliona naših građana koji žive u više od 400.000 domaćinstava. Među čitaocima ovog lista zastupljene su sve starosne grupe: 47,7 odsto su žene, a 52,3 odsto muškarci. Primerak "Vesti" u proseku ima 2,76 čitalaca.