Skapavaju stoka i seljaci

Suša u Srbiji dobila je već biblijske razmere jer kiša nije pala dvadesetak dana, a jara je iz dana u dan sve jača. Šteta i izgubljena dobit mere se milijardama evra jer je rod kukuruza i krompira, kao i drugih useva i voća gotovo potpuno uništen, a zbog nedostatka stočne hrane, posebno sena, stočni fond je pred potpunim nestankom.

Zbog suše kakvu ne pamte ni najstariji žitelji takovskog kraja, seljak se našao u bezizlazu, a Srbiji preti glad, kaže za "Vesti" stočar Periša Dimitrijević.

Čime biste dočarali razmere suše?

- Dovoljno je kazati da je reka Despotovica, najveća u takovskom kraju, potpuno presušila do te mere da se njeno dno može pomesti, a to do sada još nije zapisano, niti je ko zapamtio. Vode u zemlji je sve manje, pa presušuju seoski bunari i planinski izvori koji nikada do sada nisu ostajali bez vode, ali to nije ni čudno kad se zna da kiše ovde nije bilo tri meseca, dok je temperatura danima između 30 i 40 stepeni Celzijusa.

Ko je pretrpeo najveću štetu?

- Suša je nanela štetu svima, ali tek slede najgore posledice. U ovom trenutku najveću štetu su pretrpeli proizvođači krompira i kukuruza i voćari. Najveći krompir je veličine jajeta, pa mnogi razmišljaju da li im se uopšte isplati da ga vade. U njivama pod kukuruzom čovek mora da se namuči da na hektaru pronađe nekoliko klipova za pečenje i kuvanje. Voćnjaci pod šljivama, jabukama i kruškama su dobro poneli rod, ali nema šta da se ubere jer ih je već obrala suša. Proizvođači voća i rakije ove godine neće imati šta da stave u kace, što znači da neće biti ni rakije. Veća je šteta što se mnogi voćnjaci suše i što će to moći da se proceni tek za godinu-dve. Čak se na mnogim mestima suše čitave šume.

Stočni fond izdiše?

- Srpski seljak je izvanredan ekonomista, ali ovog puta mu ne pomaže nasleđeno znanje. Jednostavno, stočari shvataju da ne mogu da prehrane stoku koju sada imaju, pa je u toku opšta rasprodaja. Jer, džak kukuruza od 50 kilograma već je dostigao cenu od 1.700 dinara i iz dana u dan je sve skuplji. Džak stočnog brašna je preko 1.000 dinara, a bala sena vredi neverovatnih 250 dinara. Uprkos tome, slabo se kupuje i po bagatelnim cenama jer nakupci i preprodavci čekaju da vrednost stoke još padne. Stočari mole nakupce da im otkupe stoku i to bez cenkanja, iako je cena pala i do 30 odsto. Ovo je propast za srpskog seljaka, ali i za Srbiju jer sam siguran da će ove jeseni i zime da bude mnogo gladnih usta.

Šta država treba da uradi da se umanje posledice?

- Država može i mora nešto da uradi, a jedna od prvih mera jeste da se zabrani izvoz žitarica iz zemlje kako bismo imali za hleb i ishranu stoke. Vladi Srbije u ovom trenutku morao bi da bude prioritet ublažavanje posledica suše jer sada nema ozbiljnijeg pitanja. Ako se to ne desi, a čini mi se da se političari i mediji malo bave time, ubeđen sam da Srbiji dolaze crni dani, a gladnom narodu svašta pada na pamet.