Kako banke mešetare
Sve nas je obradovala vest da prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga banka više nema pravo da naplaćuje zatvaranje računa, proviziju za podizanje novca ili slanje mesečnog izveštaja korisnicima... Ipak, banka ne bi bila banka ako ne bi smislila način da građanima izvuče što više novca, pa sada pojedine banke u Srbiji, verovali ili ne, naplaćuju otvaranje računa, podizanje novca "koji nije uplaćen po osnovu plate ili penzije", održavanje računa nakon prve godine korišćenja...
Ekonomski stručnjaci ocenjuju da se takvom ponašanju mora stati na put. Pošto su godinama unazad naplaćivale silne namete korisnicima svojih usluga, a kada je država stala tome na put nisu ni na kakav način sankcionisane, banke su sada našle rupe u zakonu i nove načine da od građana ipak uzmu i dodatni novac.
Država mora da reagujeEkonomista Ljubomir Madžar slaže se da bi država trebalo da pooštri zakon koji štiti građane od raznih bankarskih naknada. "Banke su svakako sposobnije i maštovitije u izmišljanju raznih postupaka da naplate novac od građana. To je uvek bila i ostaće neravnopravna borba", kaže Madžar. On dodaje da svakako ima mesta za državnu intervenciju i zakonsku regulativu koja će zaštititi nedovoljno upućene građane. |
"Iako je NBS zakonom ograničila naplatu troška zatvaranja tekućeg računa, kao i naknadu za podizanje sredstava sa sopstvenog računa, ta naknada se i dalje naplaćuje, ali pod drugim imenom. Sada pojedine banke naplaćuju naknadu za otvaranje tekućeg računa, odnosno naplaćuju naknadu za podizanje sredstava sa tekućeg računa ako ona nisu legla na račun po osnovu uplate zarade i penzije", navodi za Pres nedelje direktor portala Kamatica Dušan Uzelac.
Kako dodaje, banke takođe, umesto da prodaju samo tekući račun, prodaju u stvari paket usluga, što naravno stvara dodatne troškove kojih klijent nije ni svestan.
"Iako banka kaže čoveku da je platna kartica besplatna, često izbegnu da dodaju da ta ista besplatna kartica, kada se uđe u drugu godinu korišćenja, nosi sa sobom i naknade za te usluge, koje se često i povećavaju", nabraja Uzelac.
On kaže da se i usluge SMS i e-bankinga, koje se dobiju u okviru paket računa, plaćaju po tarifama banke, nevezano za mesečnu naknadu održavanja paket računa koji nudi tu uslugu.I ovde nije kraj. Svi koji misle da je kamata na kredit koju predoče u banci sve što će mesečno plaćati po osnovu otplate rata, grdno se varaju.
"Ako čovek treba da otvori račun u banci da bi mogao da uzme kredit, trošak mesečnog održavanja računa mora da bude uključen u obračun efektivne kamatne stope (EKS), što naravno poskupljuje ukupnu cenu kredita", kaže Uzelac i dodaje da su u nekim bankama počeli da uvode i proviziju za održavanje kredita u otplati, i to u procentualnom ili fiksnom iznosu na godišnjem nivou.
Na šta se plaćaju naknade* Otvaranje računa * Podizanje novca sa računa ako nije legao po osnovu plate ili penzije * Održavanje računa nakon prve godine korišćenja * Održavanje računa koji je otvoren radi uzimanja kredita * SMS banking * E bankingl Provizija za održavanje ili administriranje kredita u otplati |
Da je teško stati bankama na put slažu se ekonomski stručnjaci. Kako ističe ekonomista Mlađen Kovačević, najbolji način bi bio novi zakon, koji bi napravili najvrsniji stručnjaci i u kome ne bi ostalo ni najmanjeg prostora za izvrdavanje.
"I u svetu i kod nas je očigledno da su banke zaista postale pohlepne i da gledaju da kako god znaju uvećaju svoj profit. Neki od tih načina u Srbiji očigledno nisu korektni. S druge strane, u razvijenim zemljama mnogo se razmišlja o tome kako zaustaviti tu pohlepu i ograničiti i kontrolisati pohlepu banaka", ističe Kovačević.
"Tako recimo banke kod nas, kao i u još nekim zemljama zapadne Evrope, ne plaćaju porez na profit. I ta zakonska regulativa koju smo uveli pre nekoliko meseci nije do kraja detaljno obrađena, te bi trebalo angažovati vrhunske stručnjake koji dobro znaju šta se dešava u bankarstvu u Evropi i svetu i da se uvedu slične norme i kod nas", smatra Kovačević.
