Kako banke mešetare

Nece jos dugo.

Sve je to smejurija u odnosu na osnovni problem bankarskog sistema - banke pozajmljuju novac kojeg nemaju! Tj. imaju ga svega oko 10% (od zemlje do zemlje). Banci se dozvoljava da izmisli novac koji pozajmljuje - praktično emituje novac, tj. kredite građana ne plaća ona nego svi koji poseduju valutu u tom trenutku kroz inflaciju. Za razliku, korisnici kredita zaista moraju da zarade novac koji vraćaju i kamate. Remeti se osnovni princip pravednosti - jedna strana u transkaciji ulazi sa onim što nema, a druga mora stvarno da ima nešto. Banke zarađuju ni iz čega, ne stvaraju ništa, a svi koji zaista proizvode nešto duguju bankama.

2. Уопште није тачно да је банкама тешко стати на пут! Питање је само ко коме служи: банке држави или држава банкама? Припрема терена за невиђену пљачку страних банака вршена још у време преноса платног промета са СПП на банке. То је екстра приход који је неизоставно требало омогућити страним банкама које су на граници чекале као хијене око лавовског остатка лшине. Стране банке никад нису финансирале развојне програме домаћих предузећа, а престале су да им одобравају и краткорочне кредите. Сада пљачкају искључиво становништво, а и државу куповином благајничких записа по веома високој каматној стопи. А опљачкану екстра добит трансферишу у иностранство....

2. Преко 80% тзв. прилива страних инвестиција односи се на улагања у стране банке, што нема везе са преструктурисањем и развојем привреде. Банке даље кумулишу те инвестиције по основу преузимања клијената који нису у стању да отплаћују кредите. А кад презадужени грађани, који су сасвим необазриво узели кредите под веома неповољним условима, престану да отплаћују те кредите (довољан је само незнатан раст курса евра да то изазове, а он је неопходан!) - ето кукњаве банака да им, као у Америци, држава компензује штету. То је парадигма неолибералног капитала: створи презадужене грађане, привреду и државе (притом оствари у банкама екстра добит), а после уцењуј државе да преузму губитке банака...

3. и повећају порезе становништву и смање им давања из буџета. Тако ће се повећати сиромаштво грађана и њихово незадовољство државом и повећати нестабилност државе до опште пропасти. Са таквом државом и становништвом неолиберални капитал после може да ради шта му се прохте. У таквој ситуацији није решење тзв. немилосрдна штедња (како тврди нобеловац Џ. Стиглиц), него стављање мораторијума на државне кредите које је нагомилала издајничка власт и проглашавање ништавним кредита који су узети на незакони начин и у несагласности са интересима државе. неолиберални капитал коначно мора почети трпети последице своје профитне халапљивости и незајажљивости. То подразумева излазак из контроле ММФ...

Prosle godine dolazim iz Austrije u Srbiju (Raiffeisen klijent), odlazim u istu gde dobijam komentar "Ova kartica vam kod nas ne vazi, mi nikakve podatke o vasem kontu nemamo, znate ovo jeste Raiffeisen banka ali..."?!?!??? Srbistan.