Srbija na dobošu
Država Srbija je u velikoj krizi i dok se još smišljaju mere za smanjenje budžetskog deficita put ka izlasku iz krize neki vide u prodaji državne imovine koja se ne koristi. Iz Privredne komore Srbije spremaju se da sledećeg meseca Vladi predlože načine za borbu sa krizom, a prodaja imovine bi mogla da bude jedan od načina.
Prema rečima Gorana Rodića, ukoliko Vlada prihvati taj predlog novca bi bilo dovoljno da država ne mora da se zadužuje.
- Prema proceni od pre tri godine državna imovina vredi celih 184 milijarde evra. Država poseduje oko 700.000 objekata u svom vlasništvu, milion hektara obradivih površina, isto toliko šuma, pola miliona hektara građevinskog zemljišta. Sve to može da se proda ili iznajmi i na taj način država uzme novac koji joj je potreban umesto da zajmi za plate i penzije - kaže za "Vesti" Goran Rodić, iz Privredne komore Srbije.
Prema njegovim rečima država poseduje stanove, kasarne, aerodrome koji stoje zapušteni i ničemu ne služe.
- Zgrada Generalštaba u centru Beograda stoji kao ruglo, kasarne prazne širom Srbije, aerodromi u Somboru na primer, a da ne pričamo o zemljištu koje niko ne obrađuje. Sve to se mora staviti u funkciju bilo prodajom ili davanjem u zakup - smatra Rodić.
Komšije čuvaju brazdeI dok Srbija na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, već od sledeće godine prodaje brazde strancima, Hrvatska se izborila da na tržište prodaje zemljišta izađe 15 godina po dobijanju statusa kandidata za EU. |
Prema zakonu, strani državljani mogu kupovati nekretnine u Srbiji po principu reciprociteta, što znači da i državljani Srbije mogu da kupuju nekretnine u njihovim zemljama. Srbija ima potpisane sporazume o reciprocitetu sa većinom svetskih zemalja.
Stranci u Srbiji prema važećim zakonima ne mogu biti vlasnici jedino poljoprivrednog zemljišta. Ali, već od 2013. godine moći će da kupuju i srpske njive, a prema Rodićevim rečima cena oranica je porasla svuda u svetu.
Međutim, prema rečima ekonomiste Ljubomira Madžara ideja o prodaji državnih objekta, a naročito šuma i oranica nikako nije dobra.
- Na takvu vrstu prodaje državu može naterati samo tragično stanje u našoj privredi. To je nešto što ne bih poželeo nijednoj državi. Mi smo sada u situaciji ili da prodajemo ili da se zadužujemo. Naše iskustvo sa prodajama i privatizacijom koja u ovoj zemlji traje 20 godina nije bilo dobro - kaže dr Madžar.
Ekonomista Mleđen Kovačević kaže da je vlast u Srbiji u proteklih 10 godina izvršila naopaku privatizaciju i rasprodaju i da ne bi valjalo da se nastavi tim putem. Hektar zemlje u Srbiji je inače među najjeftinijim u Evropi i kreće se od 500 evra po hektaru u Negotinskoj krajini do 8.000 evra u Bačkoj.
Pad privatizacija u svetuU svetu je prošle godine zabeležen nagli pad privatizacija, a broj transakcija prepolovljen je u poređenju sa 2010. godinom. Ovako drastičan pad posledica je odluke mnogih vlada da odlože rasprodaju državne imovine za neka bolja vremena zbog loših tržišnih uslova, piše londonski dnevnik "Fajnenšel tajms". |
- Cena hektara u Srbiji je niska i mislim da je krajnje loš trenutak da se sada krene sa prodajom - navodi Madžar.
S druge strane, prosečna cena hektara u Evropskoj uniji je 20.000 evra. Ali idu i do 100.000 evra.
Što ima manje zemlje cena je veća, pa je najskuplja oranica u Holandiji. Hektar se ceni i 75.000 evra. A po kvalitetu, kažu stručnjaci, teško se može meriti sa srpskom.
Madžar dalje navodi da procene da će državne objekte poput kasarni ili aerodroma lako prodati su zapravo zabluda.
- Nikad niko nije vršio procenu vrednosti tih objekata, ali sva je prilika da će ih biti moguće prodati po nepovoljnim uslovima, drugim rečima dati ih jeftino. Nije domaćin onaj koji prodaje nego onaj koji stvara - zaključuje dr Madžar.
Vojna imovina vredi četiri milijarde evra?Za šest godina, od kada je počela prodaja imovine koju Vojska Srbije više ne koristi, a na spisku je više od 470 vojnih kompleksa, a kupaca za najatraktivnije lokacije i dalje nema. Vojska je do sada potpisala oko 60 ugovora o prodaji, a više od polovine realizovano je poslednjih godinu i po dana. |
