Povratak na marku unazadio bi Nemačku
Povratak Nemačke na staru valutu, marku, koji se u medijima i ispitivanjima javnog mnjenja sa produbljivanjem krize evra sve češće pominje, značio bi drastično smanjenje nemačkog izvoza i sa time skopčan pad privrednog rasta od 15 odsto.
Kako za dnevnik "Velt" piše ekonomski stručnjak osiguravajućeg koncerna Alijanc Mihael Hajze, samo u prvoj i drugoj godini po eventualnom povratku na nemačku marku, nemački izvoz opao bi za 20 odsto, a privredni rast za čak 15 odsto.
Ovaj ekonomista smatra da "u trenutku kada na vidiku nije kraj krize evra nije nikakvo čudo što mnogi Nemci priželjkuju povratak marke", ali ističe da ne treba imati "nikakvih iluzija koliko bi to koštalo Nemačku".
Istovremeno Hajze dodaje da je ponovno uvođenje marke "malo verovatan scenario", jer bi se u tom slučaju potpuno raspala evrozona.
"Izolovan izlazak Nemačke iz evrozone pri daljem postojanju zajedničke valute je politički, kao i zbog centralne uloge Nemačke kao davaoca garancija, potpuno nerealno", smatra stručnjak Alijanc grupe.
Čak i samo iščekivanje kraha evra, u slučaju nemačkog povratka na marku, učinilo bi da drastično porastu troškovi refinansiranja prezaduženih zemalja evrozone, a ni njihov bankrot se više ne bi mogao isključiti.
Kako dalje navodi nemački ekonomista, pošto bi pad konjunkture doveo do ogromnog povećanja bankrota preduzeća u nizu zemalja, došlo bi i do evropske krize banaka i krize poverenja u finansijski sitem.
Recesija u Evropi bi za Nemačku postala teško opterećenje, a stanje bi bilo pogoršano rastom vrednosti marke u odnosu na valute drugih zemalja, sadašnjih članica evrozone.
Rast vrednosti marke učinio bi da nemački izvoz, tradicionalno najveći motor privrednog rasta, opadne za 20 odsto već u prvoj godini. Zajedno sa padom konjunkture i bankarskom krizom u evropskom susedstvu to bi sve za Nemačku značilo pad privrednog rasta za 15 odsto u roku od samo dve godine.
U analizi vodećeg ekonomiste Alijanc grupe se navodi da "sve u svemu treba poći od pretpostavke da bi u roku od četiri do pet godina posle eventualnog kraha evra, nemačka proizvodnja bila smanjena za do 25 odsto u poređenju sa normalnim privrednim razvojem".
Naravno, ti gubici bi na duge staze, prilagođavanjem na svetskom tržištu, mogli da se neutrališu, ali to bi značilo i drastičan pad primanja i socijalnih davanja.
"Zato nije nikakvo dizanje panike kada se kaže da bi raspad evropske monetarne unije bio mnogo veći šok od krize nastale posle bankrota američke banke Leman Braders 2008. godine", zaključuje Hajze.
