Jedemo za 222 dinara dnevno
Od kada je odlučio da štedi, prosečan građanin Francuske za obrok potroši šest evra. U Srbiji bi, barem prema statistici, za ovaj novac mogao da ruča skoro deset dana. Svaki član domaćinstva u našoj zemlji, ako je suditi prema anketi statističara o potrošnji, koja se sada u Srbiji radi prema evropskoj metodologiji, za hranu na raspolaganju dnevno ima 222 dinara. Po obroku se, znači, u proseku potroši 75 dinara, ili trenutno 63 evrocenta, pišu Večerenje novosti.
Zvanični podaci otkrivaju da domaćinstvo u Srbiji ukupno mesečno prihoduje (plata, penzija i ostali "dodaci") u proseku oko 52.000 dinara, a na hranu i bezalkoholna pića potroši oko 20.000 dinara, ili oko 43 odsto. Ispada tako da na ishranu jednog člana porodice u Srbiji mesečno trošimo ukupno oko 6.700 dinara. Dalja matematika je jasna kada se ova brojka podeli na 30 dana i na tri obroka dnevno.
Kriza svudaSedam od deset anketiranih Francuza troši manje od šest evra po obroku, u šta su uključeni predjelo, glavno jelo i desert. I u Francuskoj su cene postale glavni kriterijum za kupovinu. Čak 65 ispitanika reklo je da prilikom kupovine prehrambenih proizvoda pre svega vodi računa o cenama, pa tek o kvalitetu hrane. Polovina anketiranih Francuza sa mesečnim primanjima ispod 999 evra tvrdi da kupuju jeftinije prehrambene proizvode na štetu kvaliteta i ukusa. Samo 25 odsto anketiranih je izjavilo da kupovinu hrane prilagođava sopstvenom ukusu i kvalitetu. |
Za nešto više od 200 dinara moguće je kupiti pola hleba (22 dinara), pola kilograma krompira (20 dinara), toliko jabuka (60) i 400 grama najjeftinijeg mesa sa kostima (123 dinara).
- Prava je umetnost da se sa toliko para preživi i "rastegnu" namirnice na ceo dan - kaže Milica N., domaćica iz Beograda.
- Zato, najčešće pazarimo povrće, krompir, pasulj i kupus, a pileća leđa neki mesari nude i po 100 dinara za kilogram. To se najviše isplati za kuvanje, a i doktori kažu da je zdravo. Šalu na stranu, danas je veoma teško prehraniti porodicu.
Stručnjaci ne veruju u podatke zvanične statistike koji kažu da prosečno tročlano domaćinstvo u Srbiji mesečno troši 19.944 dinara na hranu i piće!
- Podatak da nam na hranu ode 44 odsto prosečnog kućnog budžeta govori sve - kaže ekonomista Vladana Hamović. - Više puta sam ponovila da standarda u Srbiji nema. Standard imaju Nemci, koji uz kvalitetnu hranu mogu od svojih primanja da plate odmor, kupe knjigu, posete pozorište, bioskop i priušte sebi trenutke opuštanja. U Srbiji se kupuje sve manji broj proizvoda, samo ono što je neophodno za preživljavanje. S druge strane, kupujemo manje kvalitetnu hranu, jer za bolji kvalitet većina u Srbiji nema para. Sve to se odražava na zdravlje ljudi.
Tri puta siromašnijiSrbija je skoro tri puta siromašnija od proseka EU, pokazuju podaci evropskog statističkog zavoda o bruto domaćem proizvodu po stanovniku. Kada je reč o realnoj potrošnji po pojedincu, koja se smatra pokazateljem kvaliteta života, ona je dva i po puta niža od proseka EU. Tako, Srbija je po bruto domaćem proizvodu po stanovniku na 35 odsto evropskog proseka, Makedonija na 36 odsto, Crna Gora 41 odsto, a Hrvatska 61 odsto. Kada je reč o drugom pokazatelju, realnoj potrošnji po pojedincu, razlika u poređenju sa članicama EU nešto je manja. Srbija je na 43 odsto evropskog proseka. Po tome je iznad Makedonije (41), ali i Bugarske (42), i nešto ispod Rumunije (45). |
Prosečna potrošačka korpa za tročlano domaćinstvo u Srbiji, prema poslednjem merenju, vredela je oko 56.000 dinara. Šaroliki sadržaj ove korpe, međutim, sigurno nije dovoljan za normalan život, pa se nameće pitanje da li je prosečna potrošačka korpa zaista i realan pokazatelj o tome koliko nam novca u proseku treba za osnovne životne troškove.
Na primer, član prosečnog tročlanog domaćinstva po ovoj korpi mesečno troši svega 230 grama junećeg mesa, ili 8,8 kilograma hleba, 160 grama limuna, po 100 grama kajmaka i kačkavalja... Ili, samo 5,5 litara mleka, što, kada se "prevede" na dnevne količine, nije ni puna šolja ovog napitka.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd, objašnjava da su, otkako je ova korpa počela da se obračunava po metodogiji Evropske unije, troškovi hrane postali objektivniji. Jer, u korpu sada ulazi više vrsta namirnica.- To se, međutim, ne odnosi na troškove stanovanja, zdravstva, obrazovanja, transporta i slično, budući da su oni i dalje potcenjeni, pa samim tim ni vrednost potrošačke korpe nije realna - kaže Bogosavljević.Sastav i količina hrane koji ulaze u ovu korpu, objašnjavaju statističari, napravljeni su tako da korpa pokriva samo osnovne energetske vrednosti članova jednog domaćinstva.
- Broj kalorija koje namirnice iz sastava ove korpe nose dovoljan je samo za preživljavanje, ali ne i za normalan život. Prosečna korpa se ne može primeniti na sve stanovnike Srbije.Nije isto kada u domaćinstvu imate dete u pubertetu i malu bebu, jer oni ne jedu isto. Takođe, nisu iste potrebe za hranom jednog fizičkog radnika i zaposlenog u administraciji. Po parametrima potrošnje iz prosečne potrošačke korpe, izgleda da Srbija ima najmanju potrošnju mesa, mleka, voća i povrća po glavi stanovnika u celoj Evropi.U Ministarstvu trgovine kažu da ovako definisana potrošačka korpa odražava strukturu potrošnje domaćinstava dobijenu iz ankete o potrošnji domaćinstava i da je ona objektivan pokazatelj potrošnje prosečnog domaćinstva.
Statističari kažu da se istraživanje radi na uzorku od 1.126 domaćinstava, na osnovu evidencije troškova koju su ona sama vodila. U dnevnik potrošnje se upisuje koliko se potroši novca za šta. Među njima su i gradska, ali i seoska domaćinstva.
