Svako duguje po 2.915 evra
Duguju i oni koji žive u uverenju da su ama baš svaki račun i ratu isplatili na vreme. U njihovo ime pozajmila se država i to više od 15 milijardi evra. Tu su i zajmovi građana kod banaka, neizmirene obaveze prema ''Elektroprivredi Srbije“, ''Srbijagasu“, toplanama... Ako bismo sve obaveze stonovništva, ove direktne, ali i indirektne, sabrali, cifra bi dostigla malo više od 20 milijardi evra. A na svakog građanina Srbije došlo bi 2.915 evra duga. Da bismo zaradili ovu sumu, svako od nas morao bi da radi punih osam meseci. I da ne troši ni dinara na sebe, pišu beogradski mediji.
Najveći deo zajedničkih obaveza građana Srbije je javni dug naše zemlje. On sada iznosi 15,3 milijarde evra. U dinarima cifra je skoro nesaglediva - 1.771 milijarda. Da ga delimo na ravne časti, svaki od stanovnika naše zemlje valjalo bi da pripremi 248.712 dinara ili oko 2.100 evra. Izvesno je da mu ovde nije kraj. Nova vlada poručuje da joj do kraja godine treba najmanje tri milijarde evra i potražiće ih kod finansijskih institucija. Tako da bismo ovu godinu mogli da ispratimo zaduženiji za još 470 evra po stanovniku, tvrde ''Novosti''.
- Građane sa pravom brine zaduženost države koja u poslednje vreme raste i apsolutno, ali što je mnogo opasnije i relativno u odnosu na bruto domaći proizvod - objašnjava profesor Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije.
- Zbog rasta javnog duga mi kao građani moramo da očekujemo porast poreza koje direktno plaćamo, ali i onih, poput poreza na dodatu vrednost, koje na nas prevaljuju proizvođači i trgovci. To je način da se povećaju budžetski prihodi iz kojih se dug otplaćuje. Javni dug će i dalje rasti, najmanje do kraja godine, dok država ne izvrši fiskalnu konsolidaciju i ne osete se efekti nove ekonomske politike.
Građani Srbije bankama na ime kredita duguju ukupno 602,2 milijarde dinara, pokazuju podaci Kreditnog biroa. Iznos u dinarima raste, 2,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, ali gledano kroz evropsku valutu - dug se smanjuje. Početkom godine građani Srbije su bili u proseku 818 evra u kreditima, a danas - 716 evra.
- U junu je u odnosu na maj zaduženost građana porasla nominalno za 2,4 odsto, ali treba imati u vidu i da je u maju u odnosu na april porasla za 1,9 odsto - dodaje Hanić.
- To znači da je rast ubrzan. S obzirom na to da građani ne primaju plate u evrima, koje bi na dan dospeća rate mogli da prodaju po većem kursu, nije pravično obračunavati kreditnu zaduženost stanovništva u evrima. Statistički gledano, zaduženost građana će rasti i dalje. Kako je većina uzeta u stranoj valuti, a kurs će slabiti, to će dovesti do rasta nominalne zaduženosti. Iako je kreditni potencijal postojećih korisnika kredita smanjen, građani imaju prostora da se dalje zadužuju. Pošto položaj stanovništva zavisi od situacije u preduzećima i kod preduzetnika, a kod njih docnja raste, to će se odraziti i na kašnjenje zaposlenih u otplati rata.
