Dva nova rudnika zlata kod Bora
Kanadska kompanija “Avala risorsis“ u naredne tri godine investiraće više od pola milijarde dolara u otvaranje dva površinska kopa rudnika zlata na planini Crni vrh, između Bora i Žagubice.
Ovo je za beogradske “Večernje novosti“ potvrdio Džastin van der Torn, glavni menadžer istraživanja u kanadskoj kompaniji.
- Po dosadašnjim istraživanjima, na lokalitetu Bigar, na Crnom vrhu, pronađeno je 38 miliona tona rude zlata, iz koje je moguće dobiti gotovo 48 tona tog plemenitog metala - ističe Van der Torn. - Završili smo istraživanja i na drugom crnovrškom lokalitetu Korkan, gde su preliminarni rezultati još i bolji od onih na Bigru.
Nije iznenađenjeDr Milorad Grujić, član SANU, posebno naglašava da za geologe otkriće kanadske kompanije, ne predstavlja iznenađenje. - Na području Timočke Krajine, ili geološkim jezikom govoreći, Timočkog magmatskog kompleksa, smeštene su rezerve zlata od gotovo 1.000 tona. Uz to, cena ovog plemenitog metala svakodnevno raste - kaže dr Grujić. U gradu bakra dosad je dobijeno više od 160 tona zlata - dovoljno da se Zemljina kugla nekoliko puta, oko ekvatora, omota zlatnom žicom. |
Po rečima našeg sagovornika, vrlo brzo će biti poznati i preliminarni rezultati geoloških istraživanja na trećem crnovrškom lokalitetu Kraku peštar, pa će u naredna dva do tri meseca zlatni mozaik na Crnom vrhu, kako očekuju u „Avala risorsisu“, biti sklopljen i dostupan javnosti.
- Imamo sve razloge da verujemo da ove tri lokacije kriju rezerve od najmanje četiri miliona unci zlata, odnosno oko 130 tona tog plemenitog metala - podvlači Van der Torn. - Stoga, ukoliko sve buduće studije dokažu ekonomsku opravdanost eksploatacije, naš je plan da na Crnom vrhu, uz investicije od najmanje 500 miliona dolara, otvorimo dva površinska kopa i prateća rudarska i metalurška postrojenja, u kojima bi radilo više stotina radnika.
Glavni menadžer istraživanja u “Avala risorisu“ kaže da su nalazišta zlata na Crnom vrhu među najbogatijima u Evropi, ali ističe da resursi, koji u sebi kriju potencijal od 10 miliona unci tog plemenitog metala, koji su vrlo retki, “spadaju u najvišu klasu nalazišta zlata“.
- Ukoliko dođe do otvaranja rudnika zlata, i država Srbija će imati ogromne koristi, budući da joj pripada pet odsto “rojaliti takse“ (naknada za korišćenje mineralnih sirovina) od ukupne proizvodnje zlata - ističe Van der Torn. - Uz to, vaša zemlja dobija i dodatnih 10 odsto profita na ime raznih taksa. Zatim, siguran i dobro plaćen posao dobija nekoliko stotina radnika. Ali, možda je najvažnije to što otvaranje rudnika zlata za sobom, kao lokomotiva, povlači razvoj i ostalih privrednih grana. Tako, jedan rudar, indirektno, kreira još nekoliko radnih mesta u okruženju. Očekujemo da investiciju od pola milijardi dolara za otvaranje rudnika zlata potpuno “pokrijemo“ za dve do tri godine, od dana aktiviranja rudokopa. Sve ostalo je rad sa profitom.
Kao u NevadiKanađani su u geološka istraživanja okoline Žagubice do sada investirali više od 50 miliona dolara, što je jedan od najvećih projekata te vrste u svetu. Rezultati do kojih su došli pokazali su da su ležišta tog plemenitog metala, po svom minerološkom sastavu, gotovo identična onima koja su otkrivena u američkoj državi Nevada, u doba zlatne groznice. |
