Čeka li nas bankrot ili još veći dug?
"Srbija je na ivici bankrota!", rekao je Mlađan Dinkić usred pregovora o formiranju nove Vlade Srbije. "Dobili smo vruć krompir", konstatovao je Dinkić i saopštio da je Srbiji hitno potrebna injekcija od oko tri milijarde dolara samo da pokrije deficit u budžetu i deo spoljnog duga. Međutim, neki ekonomisti smatraju da je ovakve crne prognoze samo spinovanje javnosti.
Ovu izjavu ekonomista Miroslav Zdravković ocenjuje kao - netačnu. "Mlađan Dinkić plasira međunarodni spin o neminovnom bankrotu, a pozadina toga je aranžman sa MMF-om", objašnjava Zdravković.
Kako piše na sajtu makroekonomija.org, priča o bankrotu usledila je posle prvog spinovanja o slabljenju dinara, koje je navodno uzrokovano time što nije formirana nova Vlada Srbije.
"Sada je aktiviran međunarodni spin o neminovnom bankrotu Srbije, jer joj nedostaje tri ili četiri milijarde evra. Tako bi od MMF-a moglo da uskoči dve milijarde i još od međunarodnih finansijskih institucija jedna ili dve", navodi Zdravković.
Spin ili ne, tek javne finansije Srbije ne stoje dobro. Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da je dug Srbije, kada se sagleda poverenje investitora, ogroman.
"Investitori nas percipiraju kao ultra-rizičnu zemlju", kaže ekonomista Aleksandar Stevanović. "Dinkić je, ipak, toj situaciji dao jednu dozu drame. Ipak, nije to daleko od istine, jednostavno neće biti para; realno je da budu zamrznute plate i penzije, neće biti državnih davanja, odnosno subvencija".
Stevanović prognozira da neće biti nikakve katastrofe: "Ne sprema nam se 'Armagedon', al’ nam se sprema stezanje kaiša"!
Ekonomisti su saglasni da je za spas srpske ekonomije neophodno još zaduživanja. Dok u priču o bankrotstvu ne veruje, Miroslav Zdravković je saglasan sa Mlađanom Dinkićem da nam nedostaje pozajmica.
"Bolje je zadužiti se po nižoj kamatnoj stopi, kako bi se uredno finansirali zajmovi koji dospevaju i kako bi se sprečilo otplaćivanje po višim kamatnim stopama i gledati kako iz meseca u mesec rastu kamate", ocenjuje Zdravković.
"Na kraju maja na računima države nalazilo se 172 milijarde dinara, a domaćem finansijskom sistemu se dugovalo 280 milijardi dinara. Moguće je i da se isprazne trezorski papiri i drugi zajmovi državi. I moguće je da se u bilo kom trenutku dogodi bankrot. Kao i što je moguće da se održi nivo duga na sadašnjem nivou, a da se uredno servisiraju spoljne obaveze do kraja ove i u narednoj godini. Sve je moguće", piše Zdravković.
S druge strane, Stevanović ocenjuje da ćemo kako god nazvali tu situaciju - bankrot ili nekako drugačije mi kao država imati velike probleme.
"Biće svakako problem da finansiramo sadašnji stil potrošnje. Tehnički, države ne mogu da bankrotiraju. Država i kada ne može da plati svoj dug, ne možete joj ništa posebno. Najlakše je zakinuti onima koji se najmanje mogu buniti. Kod nas je praksa takva da se zakine na investicijama zarad tekuće potrošnje. Posle dugogodišnje prakse, kada smo trošili više nego što stvaramo, doći ćemo u priliku da istrpimo suprotan efekat", zaključuje Stevanović.
