Nemački ekonomisti kritikovali mere EU
Velika grupa nemačkih ekonomista je osudila odluke prošlonedeljnog samita Evropske unije, tvrdeći da se time teret dugova banaka u krizi prenosi na poreske obveznike, penzionere i štediše.
Lideri EU su se u Briselu prošle nedelje saglasili da Evropski fond za pomoć ubuduće novac ubacuje direktno u banke, bez posredovanja vlada, i da se, kada se taj mehanizam uspostavi, uvede nezavisni evropski bazdornik za banke. To zajedno znači da dužnički teret banaka ne bi više opterećivao ionako prezadužene vlade.
U otvorenom pismu objavljenom u listu "Frankfurter algemajne cajtung", grupa od 160 ekonomista je napisala da je kancelarka Angela Merkel bila primorana da donese "pogrešne" odluke tokom skupa. Ekonomisti kažu da "sa velikom zabrinutošću vide korak ka bankarskoj zajednici koji znači kolektivnu odgovornost za dugove banaka u evrosistemu".
"Dugovi banaka su skoro tri puta veći od državnih dugova... poreski obveznici, penzioneri i štediše u za sada solidnim zemljama Evrope ne smeju postati odgovorni za podržavanje tih dugova, posebno jer su u finansiranju inflatorno naduvanih privreda južnih zemalja predvidivi gigantski gubici", pišu oni.
Među tim ekonomistima je Hans-Verner Zin, šef uglednog instituta "Ifo" i glasni kritičar spasilačke politike evropskih lidera. On i drugi ekonomisti tvrde da se "bankama mora dozvoliti da propadnu", a da to plate poverioci koji su svesno rizikovali.
Merkel je odbacila kritiku. "Pre svega, radi se o boljem nadzoru banaka, a može se reći samo da je to hitno potrebno", rekla je ona novinarima.
Ona je pomenula španske banke - za koje vlada te zemlje traži kreditnu pomoć do 100 milijardi evra pošto su teško pogođene raspadom naduvanog tržišta nekretnina, kao primer šta znači nepostojanje nadzora. Postoji nada da međunarodni, nezavisan nazdor ne bi bio sklon da podlegne interesima neke zemlje ili vlade.
