Kako je slomljena Angela Merkel?
Nemačka Kancelarka Angela Merkel je na dvodnevnom samitu EU u Briselu morala da popusti pod pritiskom ostalih evropskih lidera u potrazi za rešenjem dužničke krize u evrozoni. Međutim, kancelarki tek predstoji teška borba u izbornoj 2013. godini, ovoga puta za podršku birača, ističe Si-En-En.
Protekle dve godine njen slogan “Ne postoji alternativa štednji”, koji je uporno ponavljala da bi dobila podršku svoje vlade i parlamenta za krajnje nepopularne mere za spas zemalja evrozone pogođenih krizom.
|
Ustupci Briselu
Raspoloženje prema evrozoni u drugim delovima zemlje daleko je od raspoloženja političke elite u Berlinu. Svesna da Nemce brinu ustupci Briselu, ona će iduće godine ponovo morati da objašnjava zašto je popustila i odrekla se nemačke dominacije, zašto je pristala na reforme umesto obećane stroge štednje, zašto je odstupila od pravila da nema novca bez ispunjenja određenih uslova. |
Do sada joj je to polazilo za rukom, ali svoju evropsku politiku Merkelova će morati da prepusti sudu nemačkih birača na opštim izborima iduće godine. To je bila njena najveća briga kada se, posle iscrpljujućeg samita, iz Brisela vraćala u Berlin, kaže se u analizi Almut Meler, direktorka Centra za evropske političke studije Alfred fon Openhajm.
Dosadašnja taktika davala je rezultate jer su Nemci znali da Nemačka diktira pravila igre, pravila koja su im garantovala da nijedna od posrnulih zemalja neće dobijati pomoć samo da bi mogla da nastavi da troši kredite i povećava dugove.
Pre odlaska u Brisel, Merkelova se sastala sa španskim, francuskim i italijanskim kolegom u Rimu i stoga se nije iznenadila kada su Marijan Rahoj i Mario Monti odbili da napuste pregovarački sto dok se ne postigne dogovor o ključnim merama.
Tako se došlo do sporazuma o direktnoj rekapitalizaciji banaka bez opterećivanja domaćih budžeta.
Pristajući na kompromis, Merkelova nije poražena. Naprotiv, sprečila je krah Španije i Italije i time spasla evro. Naravno, ušla je u pregovore “zveckajući” oštrim rečima u stilu “nema evroobveznica dok sam ja živa” i, naravno, otišla je tvrdeći da je prevladao njen stav “nema garancija bez odgovornosti”, aludirajući na nezavinsu kontrolu banaka.
U Nemačkoj domaća štampa ju je dočekala na nož. Nju, ipak, najviše muči kako iduće godine da ubedi birače u to da rešavanje teškoća ostalih članica Unije nije više pitanje izbora za Nemačku, jer su sudbine članica evrozone suviše ispreplitane. Izborna kampanja koja će se tek za zahuktati posle raspusta, kada će Nemačka i ostale vlade morati da se upuste u pregovore o novom upravljanju Unijom, prava je noćna mora za kancelarku.
