Treba da se ponosimo dinarom

Sve do 3. jula u Parizu će posetiocima biti dostupna zajednička izložba Banke Francuske i Narodne banke Srbije nazvana "Pariz-Beograd, istorija saradnje, 1886-2012". Čast da otvori ovu izložbu guverner Francuske banke Kristijan Noaje prepustio je svom kolegi iz Srbije Dejanu Šoškiću.

Dinar u Francuskoj?

- To je dokaz dugotrajnih, a u nekim periodima i dirljivo bliskih veza između centralnih banaka, vlasti i naroda Srbije i Francuske. Saradnja naših centralnih banaka datira od samog početka rada Privilegovane Narodne banke Kraljevine Srbije, odnosno od 1884. godine, što se ogledalo u savetodavnoj ulozi Banke Francuske u oblastima organizacije poslovanja i personalnih pitanja. Važan deo te saradnje ticao se i izrade novčanica.
 

Naš prvi kovani novac "perper" potiče iz 1214, iz vremena Stefana Prvovenčanog. Kada se pojavio prvi srpski papirnati dinar?
 

- Novčanica od jednog dinara datira iz 1876, ali taj idejni predlog nije zaživeo. Prvi dinar u savremenom periodu pušten je u opticaj 1884. u saradnji sa Bankom Belgije. Odmah nakon toga, u saradnji sa Bankom Francuske, naš dinar dobija zlatno važenje. To znači da je svaka emitovana papirna banknota imala podlogu u zlatu.

Šta danas kod dinara valja, a šta ne valja?

- To je naša valuta i mi bismo, kao i sve druge zemlje, trebali da budemo ponosni na nju, da je koristimo što više, ne samo kao sredstvo plaćanja, nego i kao sredstvo obračuna. Okolnosti korišćenja dinara danas su mnogo povoljnije nego što su bile, recimo, u slučaju španske pezete, italijanske lire ili grčke drahme pre desetak ili dvadesetak godina, a ti su narodi svoju valutu ponosno koristili u svim transakcijama, i kao sredstvo plaćanja, kreditiranja i štednje, što bismo mi trebali da radimo sa dinarom.

Ipak, malo ko veruje u dinar?

- Odsustvo poverenja u dinar datira još od početka devedesetih godina kada smo imali hiperinflaciju, jednu od najvećih u svetu. Taj trag nepoverenja, na žalost, još je uvek tu, iako danas inflacija nije visoka. Finansijski sistem dinara je stabilan, a još uvek ga ne koristimo kao svoju monetu, jer mnogi ljudi štede u drugim valutama.

Ako Srbija uđe u Evropu, izgubiće dinar?

- Ne smemo da zaboravimo da je Velika Britanija u EU, a ima funtu. Danska je u Evropi, ima svoju krunu, Švedska je takođe zadržala svoju valutu, kao i Češka, Poljska, Mađarska. Tek kad postanemo punopravna članica u EU, sledi drugi korak, a to je ulazak u Evropsku monetarnu uniju, u sistem evrozone. To nije tako blizu, a do tada imamo sopstvenu valutu na koju treba da budemo ponosni.