Dinar na "steroidima", ekonomisti upozoravaju
Od početka godine do avgusta 2017, javni dug Srbije smanjen je sa 24,8 na 23,8 milijardi evra. Milijarda manje, međutim, beleži se samo u knjigama jer je posledica jačanja dinara. Od početka godine dinar je ojačao prema evru za oko pet odsto, a prema dolaru za čak 15 odsto, što se preračunato u evre odrazilo na smanjenje duga.
Kao što je pred kraj prošle godine u knjigama javni dug zbog slabljenja dinara porastao 700 miliona evra, ove godine je, zbog jačanja domaće valute smanjen. Državna kasa nije jedina kojoj jak dinar pogoduje.
- Svim ljudima koji imaju kredite bilo kakve indeksirane u evrima, ovo je fenomenalno, ne može biti bolje - rekao je glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk.
Dinar stalno oscilira. Uz intervencije Narodne banke Srbije, te promene su manje nego što bi ih tržište samo pravilo. Ove godine dinar je bio najslabiji 3. februara, kada je evro koštao 124,0147 dinara. Najjači prošle nedelje, 21. septembra kada je evro bio 118,9569 dinara, prenosi "N1".
Kurs dinara menja i sliku javnih finansija. Promena kursa, na primer, učinila je da javni dug, kad se preračuna, danas bude milijardu evra manji. Nasuprot tome, Ukoliko dinar bude oslabio, i dug će se u knjigama srazmerno povećati.
Dok građanima jak dinar možda i pogoduje, izvoznicima jačanje domaće valute svakako ne prija. Posebno jer snaženje dinara nije utemeljeno na pozitivnom bilansu u spoljnotrgovinskoj razmeni.
O jačanju dinara ekonomisti su se već oglasili i to upozorenjima. Kao razlog navode restriktivnu politku centralne banke koja dovodi do povlačenja dinara sa tržišta.
- Danas vidimo da to ima svoju cenu, dolazi do jačanja dinara. Vrlo važno je reći da restriktivnija monetarna politika ima za posledicu ne samo oskudnost dinara, Sa druge strane i manju ekonomsku aktivnost u zemlji" - upozorio je ekonomista Dejan Šoškić.
Upravo snaga ekonomije, kažu upućeni, ne odgovara činjenici da dinar jača. Zbog toga razloge traže na drugoj strani.
- Ovaj kurs najviše odgovara strancima. Oni donose devize, kupuju državne zapise, pozajmljuju novac državi uz kamatu od pet do šest odsto i osim kamate lepo zarade i na kursnim razlikama....Ja verujem da je sve ovo posledica pojačanog unosa deviza zato što strani investitori, pre svega spekulanti, vide priliku za dobrom zaradom, pozajmljujući novac državi u dinarima, posle toga iznoseći ga u evrima - ocenio je Ćulibrk.
Što pak, može da znači da kad procene da je vreme zarada prošlo i počnu da se povlače iz Srbije, to može da okrene trend i dovede do snažnog slabljenja dinara.
