Finansijski giganti dolaze u Srbiju
Vodeće svetske finansijske institucije, Sperbanka, Gasprom banka, BNP Pariba, Unikredit i Inteza, te osiguranja "Metlajf", "Aksa" i "Đenerali", posluju u Srbiji kao prethodnice ili sledbenici kompanija koje ulažu u našu zemlju. Zato ne čudi da italijanski investitori sve više ulažu u Srbiju kako Intezi i Unikreditu raste tržišno učešće, te da ruske banke traže licence za rad uporedo sa izgradnjom "Južnog toka" i Banatskog dvora.
- Postajemo Švajcarska - u šaljivom tonu komentariše Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, "Blicov" spisak desetak finansijskih giganata koji su prethodnih nekoliko godina ušli na domaće tržište ili bi, poput nemačke Dojče banke, tek mogli da počnu da posluju sa stanovništvom i privredom.
Najveći ulagačiItalija 2,6 milijardi € |
Bušatlija navodi kako su od oktobarskih promena pa do početka krize banke poput Sosijete ženerala ili Rajfajzena bile prethodnice investicija iz tih zemalja, dok je u poslednje vreme nešto drugačiji trend.
- Gasprom banka će, prema najavama, već do kraja ove godine imati licencu za rad na srpskom tržištu kako bi mogla da isprati gradnju "Južnog toka", te drugu fazu izgradnje skladišta gasa Banatski dvor, gasnu centralu "Srbijagasa". Uz to, logično je da ta banka prati i ruske investicije poput NIS-a i "Lukoila" - kaže Bušatlija.
Ova, treća po veličini banka na ruskom tržištu neće kupiti nijednu od postojećih banaka, već će dobiti grinfild licencu i u njoj će "Srbijagas" imati trećinu, a Gasprom banka dve trećine vlasništva u zajedničkoj finansijskoj instituciji. Za istu svrhu, da isprati ruske investicije, i sa istom vlasničkom strukturom, krajem prošle godine osnovano je osiguravajuće društvo "Sogaz". Bušatlija navodi da, pored Italijana, koji su nam "prirodni partner" jer smo geografski blizu i s njima nismo imali konflikte u prošlosti, te Nemaca, koji imaju najjaču privredu u Evropi, Srbija treba da se drži Rusije.
Jeftiniji ruski kreditiAko ruske banke preuzmu primat, na srednji rok se mogu očekivati i jeftiniji krediti, predviđa ekonomista Miroslav Marinković. On kaže da novi igrači na bankarskom tržištu koji dolaze iz Rusije donose i novi sistem upravljanja, promene u odnosu s klijentima, ali i da se kroz tri do pet godina može očekivati i smanjenje kamata na kredite, pre svega privredi, jer su izvori kapitala ovih finansijskih institucija jeftiniji nego onih u Evropi. |
- Ne mislim samo na slobodan izvoz naše robe jer od tog ugovora do sada i nismo imali velike vajde, već zato što njihovi ulagači imaju viška novca koji mogu da plasiraju u Srbiju. Zbog toga im se treba obratiti pre nego Evropljanima - smatra on.
Zoran Jevtović, direktor ogranka za međunarodnu saradnju Unikredit banke, kaže za "Blic“ da su italijanski investitori s dolaskom „Danijelija“ i sa 2,6 milijardi evra izbili na prvo mestu po stranim ulaganjima u Srbiju, te da je za samo godinu dana otvoreno 150 malih i srednjih firmi iz te zemlje. Istina, "Fijat" je bio jedan od glavnih pokretača, ali ništa manju ulogu nisu odigrale ni italijanske banke.
- Mi smo neka vrsta promotera Srbije u Italiji - kaže ovaj bankar.
Ekonomista Miroslav Marinković navodi da su veliki finansijski giganti podstrek za ostale učesnike na tržištu da pružaju bolje i raznovrsnije usluge. Pride, on kaže da se može očekivati da će s velikim bankama i osiguravajućim kućama dolaziti i veliki investitori u Srbiju.
