Skupa kontrola kvaliteta goriva
Donošenjem zakona i podzakonskih akata Srbija bi do kraja godine mogla da dobije prvi pravi nadzor za kontrolu kvaliteta goriva, što bi pomoglo vozačima da u svakom času znaju šta sipaju u rezervoare svojih automobila.
Konsultant za monitoring u Srbiji predložio je da bi u Srbiji godišnje moglo da se uradi oko 450 kontrola benzina i dizela, za šta bi u opremu trebalo uložiti između 800.000 i 950.000, dok bi naknada za uzorkovanje iznosila oko 150.000 evra, istakla je Snežana Ristić, načelnik u Sektoru za naftu i gas u
Ministarstvu infrastrukture i energetike, na jučerašnjem Naftnom nacionalnom forumu, dodajući da ostaje i dalje nerešeno pitanje ko bi u Srbiji kontrolu finansirao, jer je reč o velikoj sumi.
Ukoliko bi se monitoring sprovodio radi ekološke zaštite, odnosno smanjenja ugljen-dioksida, godišnje bi se uzimalo 3.500 uzoraka goriva što iziskuje još veće investicije i mnogo veću naknadu za ispitivanje kvaliteta.
Kako Srbija nema svoju državnu laboratoriju za kontrolu kvaliteta goriva, konsultant je predložio da se iskoriste postojeći kapaciteti, ali i otvaranje novih laboratorija i obezbeđivanje neophodnih sredstava koja treba uložiti u ovaj važan pasao na koji nas obavezuju i propisi Evropske unije.
Konsultant je na osnovu broja pumpi u Srbiji predložio širu proveru kvaliteta goriva, i to tako što bi se svaka pumpa bar jednom godišnje kontrolisala i benzin i dizel, što bi bilo oko 3.000 uzoraka.
Markiranjem 40 miliona litara goriva koje je u Srbiji rađeno od 15. novembra 2010. do istog datuma 2011, a kojim se kontrolisalo gorivo u skladištima, rezervoarima, baržama, pumpama, utvrđeno je da su svi kontrolisani derivati odgovarajućeg kvaliteta, rekao je Zoran Filipović, pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku.
Prezentujući iskustva kontrole kvaliteta goriva u Belgiji, Holandiji i Rumuniji, Nik Kloster iz Interekta, jedne od vodećih kompanija u ovom poslu, rekao je da bez obzira na to što je tokom kontrola bilo slučajeva da uzorkovano gorivo ne odgovara propisanim standardima da ne zna da i jedan prometnik završio na sudu.
Kako bi bili kažnjeni oni koji su "varali" vozače i točili im gorivo koje ne zadovoljava evropski standard kvaliteta, novine su objavljivale imena pumpi na kojima ne treba točiti, što je bila najveća kazna za prometnike, kaže Kloster. Najstroža kazna je kada se pojedincima zatvori pumpa, privremeno ili trajno, zaključio je Kloster.
