Svaki radnik dužan 21.500 evra

Profesor dr Kostadin Pušara smatra da sadašnja državna politika Srbiju vodi u sve krupnije socijalne probleme i štrajkove poput onih u Grčkoj i Španiji gde je novo "stezanje kaiša" ljude izvelo na ulicu i izazvalo nerede.

Kostadin Pušara

- Vlast se okomila na iscrpljenu privredu i davi je, jer nema drugi izvor finansiranja budžeta, pošto je propao pokušaj prodaje Telekoma - ocenio je Pušara, komentarišući podatak iz istraživanja USAID-a da preduzeća u Srbiji treba da plate 370 različitih taksi i nameta koji srpsku privredu koštaju više od dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

Kako onda stranke i njihovi lideri obećavaju dolazak novih investitora?
- Zar im treba verovati? Kampanja je kao i sve prethodne, puna nerealnih obećanja "svega i svačega" da bi kad dođu na vlast, radili drugačije od onog u šta su se kleli. Ipak, mislim da ih je narod dobro shvatio i pokazaće im na izborima da zna čime se služe. Birači prepoznaju tu nedostojnu kampanju sa akcentom na međusobnim optužbama o lopovluku i uopštenim najavama o dolasku novih investicija kojih, tvrdim, neće biti.

Zašto smatrate da neće biti novih ulaganja u Srbiju?
- Zato što se u drugoj polovini godine ulazi u novi talas svetske ekonomske krize za koji se sve zemlje već pripremaju, dok naši političari samo obećavaju. A, i da nije

krize investitori Srbiju zaobilaze jer je okvalifikovana kao zemlja visokog političkog i ekonomskog rizika, kao država sa nedefinisanom poreskom politikom i maglovitom procedurom dobijanja dozvola za biznis.

Koliko je Srbija zadužena?
- Ukupan dug Srbije iznosi više od 40 milijardi evra i prelazi 80 odsto BDP. Znači da svaki zaposleni radnik duguje 21.500 evra po osnovu spoljnog duga, a godišnje zarađuje u proseku 3.500 evra. Srbija u ovoj godini mora da plati dug od jednu milijardu evra, a već u sledećoj 1,5 milijardi evra.

Kako komentarišete podatak USAID-a da se mimo Trezora naplaćuju nameti koji ostaju agencijama i javnim preduzećima?
- To ne sme da se radi, već i "sopstveni prihodi" moraju u Trezor. Inače, agencija i drugih tela Srbija ima i previše, broj je trocifren, a polovina nepotrebna. Uz sve je problem što zbog slabe kontrole deo od novca koji uzimaju ide za finansiranje partija. Na to je stalno ukazivao Savet za borbu protiv korupcije koji je vodila pokojna Verica Barać, ali se niko nije obazirao. S druge strane Agencija za borbu protiv korupcije (koju vodi Zorana Marković) ne haje za taj problem, već radi po direktivama vlasti.

Kako rešiti sve te probleme?
- Mora konačno da se krene u ozbiljne strukturne reforme javne uprave, pravosuđa i bezbednosti. Do sada su radili suprotno od onog što su govorili, pa smo umesto obećanja o smanjenju državne administracije i njihovih plata, videli gomilanje službenika i povećanje njihovih primanja. U sudstvu je otpušteno 1.000 nepodobnih i popunjeno novim, a kakva je bezbednost vidimo po nesigurnosti građana na ulici, gde se obračunavaju mafije.