Svaki radnik dužan 21.500 evra

- Vlast se okomila na iscrpljenu privredu i davi je, jer nema drugi izvor finansiranja budžeta, pošto je propao pokušaj prodaje Telekoma - ocenio je Pušara, komentarišući podatak iz istraživanja USAID-a da preduzeća u Srbiji treba da plate 370 različitih taksi i nameta koji srpsku privredu koštaju više od dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

Kako onda stranke i njihovi lideri obećavaju dolazak novih investitora?
- Zar im treba verovati? Kampanja je kao i sve prethodne, puna nerealnih obećanja "svega i svačega" da bi kad dođu na vlast, radili drugačije od onog u šta su se kleli. Ipak, mislim da ih je narod dobro shvatio i pokazaće im na izborima da zna čime se služe. Birači prepoznaju tu nedostojnu kampanju sa akcentom na međusobnim optužbama o lopovluku i uopštenim najavama o dolasku novih investicija kojih, tvrdim, neće biti.

Zašto smatrate da neće biti novih ulaganja u Srbiju?
- Zato što se u drugoj polovini godine ulazi u novi talas svetske ekonomske krize za koji se sve zemlje već pripremaju, dok naši političari samo obećavaju. A, i da nije

Banke izvlače novac iz Srbije   Kako tumačite najave o formiranju države razvojne banke? - Sada pričaju i o državnoj razvojnoj banci, ali uopšteno, a ne čujemo ništa o njenom konceptu, niti parama. U Srbiji očito nema ni ozbiljnih političara, ni realnih planova kako rešiti nejednakost ljudi i naopaku podelu moći. S druge strane imamo strane banke koje nisu u funkciji razvoja preduzeća, pošto gledaju samo svoj interes i isisavaju novac iz Srbije.

krize investitori Srbiju zaobilaze jer je okvalifikovana kao zemlja visokog političkog i ekonomskog rizika, kao država sa nedefinisanom poreskom politikom i maglovitom procedurom dobijanja dozvola za biznis.

Koliko je Srbija zadužena?
- Ukupan dug Srbije iznosi više od 40 milijardi evra i prelazi 80 odsto BDP. Znači da svaki zaposleni radnik duguje 21.500 evra po osnovu spoljnog duga, a godišnje zarađuje u proseku 3.500 evra. Srbija u ovoj godini mora da plati dug od jednu milijardu evra, a već u sledećoj 1,5 milijardi evra.

Kako komentarišete podatak USAID-a da se mimo Trezora naplaćuju nameti koji ostaju agencijama i javnim preduzećima?
- To ne sme da se radi, već i "sopstveni prihodi" moraju u Trezor. Inače, agencija i drugih tela Srbija ima i previše, broj je trocifren, a polovina nepotrebna. Uz sve je problem što zbog slabe kontrole deo od novca koji uzimaju ide za finansiranje partija. Na to je stalno ukazivao Savet za borbu protiv korupcije koji je vodila pokojna Verica Barać, ali se niko nije obazirao. S druge strane Agencija za borbu protiv korupcije (koju vodi Zorana Marković) ne haje za taj problem, već radi po direktivama vlasti.

Kako rešiti sve te probleme?
- Mora konačno da se krene u ozbiljne strukturne reforme javne uprave, pravosuđa i bezbednosti. Do sada su radili suprotno od onog što su govorili, pa smo umesto obećanja o smanjenju državne administracije i njihovih plata, videli gomilanje službenika i povećanje njihovih primanja. U sudstvu je otpušteno 1.000 nepodobnih i popunjeno novim, a kakva je bezbednost vidimo po nesigurnosti građana na ulici, gde se obračunavaju mafije.

Ne primenjuje se 300 zakona   Zašto stručni ispit za zvanje primarijusa košta 8.990, a za zvanje turističkog vodiča dvostruko više? - Zato što nadležna tela sama utvrđuju iznos i obezbeđuju sebi i posao i prihode. Oni nalaze "rupu u zakonu", što je opet posledica nereformisanog sistema i šume raznih propisa koji se mogu tumačiti "i ovako i onako". EU je Srbiju upozorila da se od 700 zakona, 300 ne primenjuje.